Izvor: B92, 05.Jan.2015, 20:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sam naučio od ujaka o intelektualnom invaliditetu
Danas je to teško zamisliti, ali pre 20 godina moj ujak, čovek sa intelektualnim invaliditetom, često je pio alkohol.
Stvarno nije trebalo, ali pio je, u pabovima po gradu i u maloj opštinskoj kući u kojoj je živeo s mojom bakom.
Dane je provodio u radionici za ljude s posebnim potrebama, na koje se danas gleda kao na izrabljivačke, ali tada su u njima on i njegove kolege mogle da zarade nešto novca koji su mogli da troše na stvari koje su ih činile manje izopštenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz društva.
Za mog ujaka, to je bilo ispijanje piva, hobi koji je moja baka ohrabrivala, dok jedne večeri sredinom devedesetih nije popio malo više i polomio prst na nozi kada je šutnuo neki stub.
Koeficijent inteligencije mog ujaka je negde između 35 i 49, što znači da ima „umereni" intelektualni invaliditet, te je donedavno bilo potpuno prihvatljivo da ga nazivaju „retardiranim".
Simptomi intelektualnog invaliditeta su bezbrojni i mogu da uključuju ne samo nesposobnost čitanja i pisanja, već i poteškoće s pamćenjem, rešavanjem problema i učenjem društvenih normi.
Uzrok je nepoznat u skoro 50 odsto slučajeva (ovo se odnosi i na mog ujaka), a tri najpoznatija su Daunov sindrom, velokardiofacijalni sindrom i fetalni alkoholni sindrom.
Opširnije na vice.com/rs.
