Izvor: B92, 23.Dec.2010, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta posesivnost čini seksu?
Kako posesivnost deluje na seksualni život para? Da li ima parova kojima je posesivnost seksualno privlačna i uzbudljiva? Verujem da ima, da zaista neke ljude osećaj da je partner/ica tako jako usmeren na nju/njega „pali". Ipak, većini ljudi, barem kad govorim o mojim klijentima, posesivnost smeta i demotiviše ih u seksualnom životu.
Piše: Nataša Barolin Belić, seksualni terapeut i savetnik za veze
Foto: graur codrin / FreeDigitalPhotos.net
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Setila sam se jedne rečenice koju sam dosta davno pročitala „Najbrži način da izgubiš nekoga jeste da ga pokušaš posedovati."
Uglavnom svi znamo što posesivnost čini emocionalnom odnosu – osoba prema kojoj se ponašamo posesivno oseća se sputano, kao u kavezu. Posesivnost je u emocionalnom odnosu nezdrava, ne omogućava odnosu niti osobama da rastu, da se razvijaju.
Posesivnost je kao stisak koji iz početka greje a zatim počinje malo pa sve više da guši. Istina je da je naša reakcija na posesivnost partneta/ice različita, da neke osobe ne mogu prihvatiti posesivnost ni dok greje kao zagrljaj, ali isto je tako istina da neke osobe mogu dugo prihvatati posesivnost i da im je ona čak znak ljubavi partrnera/ice. Međutim, s vremenom i najtolerantnije osobe, u emocionalnom odnosu počnu da osećaju da im posesivnost smeta.
Kako posesivnost deluje na seksualni život para? Da li ima parova kojima je posesivnost seksualno privlačna i uzbudljiva? Verujem da ima, da zaista neke ljude osećaj da je partner/ica tako jako usmeren na nju/njega „pali". Ipak, većini ljudi, barem kad govorim o mojim klijentima, posesivnost smeta i demotiviše ih u seksualnom životu.
Evo primera jednog bračnog para koji je došao na suprugovu inicijativu: supruga je tek navršila 21 godinu, suprug je 9 godina stariji, u braku su godinu dana. On nije zadovoljan njihovim seksualnim životom, ona mu je prepasivna, nema inicijative i smatra da joj je smanjena seksualna želja.
Dok ona priča, on je prekida, ispravlja i sugeriše šta on misli da bi ona trebalo da kaže. Skrenula sam mu pažnju na to što čini i zamolila ga da pusti suprugu da sama priča za sebe. To je nju malo ohrabrilo, a verovatno ju je i njegovo prekidanje i ispravljanje iznerviralo, pa je vrlo jasno rekla da je on posesivan, da ima osećaj da je stalno ima pod kontrolom. Kaže da oseća da je on drži kao pod staklenim zvonom. Sve će učiniti za nju, to ju je i privuklo i zbog toga se zaljubila u njega, ali sada se oseća kao da nema dovoljno vazduha.
On će joj ispuniti svaku želju, ići će s njom gde god ona želi ali kad ona želi da ide s prijateljicama na kavu, on se uvredi i prebacuje joj da on bez nje ne ide nigde a ona bez njega ide.
U početku veze joj je to laskalo, međutim, kako je vreme prolazilo, tako se sve više i više počela osećati sputanom. Rekla je da je zaista izgubila želju za seksualnim odnosima s njim ali baš zato što oseća da joj je njegova posesivnost preteška. Kad joj se približi ona oseća da se želi zaštititi. Ne uzbuđuje se seksualno i ne uživa u odnosu.
Drugi par kod kojeg je posesivnost učinila uticaj na seksualni život je bračni par s blizancima, u braku 7 godina. Suprug je i pre braka znao da je supruga posesivna ali mu to nije smetalo. Kad su se venčali on je odlučio da će prestati ići na utakmice i druženje s drugarima.
Mislio je da se sada, kad su se venčali neke stvari trebaju promeniti i da svo slobodno vreme treba da provodi sa suprugom i decom. Oboje rade a njegov posao je takav da često mora da ostane duže na poslu. Supruga svaki puta kad on ostane duže na poslu, broji koliko sati manje je on bio s njom i to mu često prebacuje. Iako je on sam bio odlučio da se neće više vikendom družiti s prijateljima, počeo je da oseća da je to bila pogrešna odluka i da u stvari, njegova supruga, koliko god on vremena provodio s porodicom, nije zadovoljna. Počeo je da se oseća sputanim i počeo je osećati da izbegava seksualne odnose sa suprugom. To je i razlog zašto su došli u Savetovalište.
Jedan od ovih parova je uspešno prošao kroz terapiju, osetili su šta posesivnost čini njihovoj intimnosti i zaista učinili promene. Drugi par je nakon kraćeg vremena u terapiji odustao, za vreme terapije pomaci nisu bili primetni, utemeljenost u posesivnost je i dalje bila prilično prisutna.
Uživanje u seksualnom odnosu znači slobodno prepuštanje, slobodno davanje i primanje, intiman susret dva slobodna bića. Kad smo posesivni, onemogućavamo slobodi da prebiva među nama. Kad smo posesivni činimo prisilu, makar ta prisila bila omotana u „prekrasan celofan" i ma koliko se uveravali da je to samo izraz naše duboke ljubavi i odanosti. A prisila ne može ići zajedno sa slobodom. Ono što možemo očekivati da će se dogoditi u našoj postelji nakon određenog vremena, jest gubitak interesa za posesivnu osobu, izbegavanje seksualnih odnosa, a verovatno i smetnje uzbuđenja (teže postizanje erekcije ili suvoća materice).
Strast se pod pritiskom posesivnosti gubi. Posesivnost ponekad ima vrlo duboke emocionalne uzroke i potrebno je proraditi obrasce koji su se formirali toekom odrastanja. Ponekad je to bolno, ali ono što se može dogoditi ako ne pokušavamo učiniti promene može biti jednako tako ili čak i više bolno.
Ako se samozavaravamo da je posesivnost u stvari odraz ljubavi i odanosti, može nam se lako dogoditi da ne primetimo da je baš ta posesivnost isterala užitak iz naše postelje.
.jpg)
