Izvor: B92, 02.Dec.2010, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je normalno?
Kako se postavljaju normativi u životu? Kad govorimo o pripremanju dobrog espressa, postoje jasni normativi koliko kafe, vode, šećera.... Složićemo se da je lako i kad govorimo o normativu za porciju ćevapa. Svakako kad govorimo o pravilnim merama za beton... i mogla bih tako nabrajati još dugo. Postoje područja u kojima je s normativima lako.
Piše: Nataša Barolin Belić, seksualni terapeut i savetnik za veze
Foto: Filomena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Scalise / FreeDigitalPhotos.net
No što se događa s normativima kad se ušetamo u područje muško-ženskih odnosa i područje seksualnosti? Što je tu normalno? Nije lagano pitanje, zar ne?
Često mi se dogodi da me klijenti pitaju „Je li to normalno" ili „Koliko puta nedeljno je normalno?" ili „Da li je normalno da ona/on..." „Jesam li ja normalan/na?" „Što je normalno?"
Zašto se tako često postavljaju pitanja o normalnosti u području seksualnosti i seksualnog zdravlja? Zašto smo ponekad zbunjeni i ne znamo koji su normativi u seksualnosti? Jer, za razliku od nekih drugih aktivnosti, npr. sportskih ili poslovnih, nemamo priliku da posmatramo druge dok imaju seks niti je uobičajeno da s porodicom, prijateljima i kolegama ozbiljno razgovaramo o njihovim seksualnim osećanjima i iskustvima (svaka čast suprotnim primerima).
Kod nas još nema niti ozbiljnih edukativnh filmova koji bi kvalitetno i jasno pokazali i govorili o seksualnom zdravlju i seksualnim odnosima. Ono što nam se nudi na veliko su iskrivljene situacije u različitim pisanim i video porno uradcima koji samo pojačavaju pitanje Je li to kako ja/mi normalno? Takođe, nude nam se i različite ankete u kojima se muškarci i žene izjašnjavaju o svojim seksualnim ponašanjima i kad se upoređujemo s rezultatima, pitanje „je li to normalno" se nameće samo od sebe.
Sećam se jedne klijentice čiji partner nije želeo da imati seksualne odnose pre braka, ona se pitala da li je to normalno. Još da je obrnuto, rekla je, bilo bi joj normalnije, ali ovako, šta s njim nije u redu....
Druga priča o normalnosti koju dobro pamtim bila je od klijentice koja mi se obratila jer njen partner nije bio zadovoljan što ona nije mogla da doživi orgazam kad „normalno" vode ljubav. Kad sam ju pitala a šta je to normalno vođenje ljubavi, rekla mi je, možda već pretpostavljate, kad su u misionarskom položaju, bez ikakvih dodatnih stimulacija klitorisa...
Ponekad kad poslednji klijenti odu, ostanem u svojoj praksi i razmišljam o situacijama o kojima smo razgovarali i osvešćujem šta je meni normalno?
Posmatam svoje reakcije s različitim situacijama i pokušavam da uvidim da li sam negde upala u neku zadanu „normalnost". Koliko sam tolerantna ili isključiva u svojim stavovima i vrednostima koje me vode u radu s klijentima i u osobnom životu.
Baz takvih promišljanja i samoposmatranja, lako bi se dogodilo da ukliznem u „ono za šta se zna da je normalno" i zaustavim sebe u toleranciji i istinskom razumevanju drugih.
Jer „normalno" u području seksualnosti je toliko široko, duboko, slojevito, brojno... koliko parova, osoba i osobnih seksualnih istorija ima.
Normativa koji bi bili opšte prihvaćeni među svim ljudima nema, već moramo sami, svaki par i svaki pojedinac za sebe, svesno istražujući i posmatrajući šta je dobro za mene i za nas kao par, kreirati svoje normative i pronaći područja uživanja i predanja koja su za nas izgrađujuća i motivišuća a ne obeshrabrujuća i razdvajajuća.
