Izvor: B92, 11.Okt.2014, 15:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je bitkoin? (II)
Priča o bitkoinu, kripto-valuti, ili virtuelnom novcu ovih je dana aktuelna čak i kod nas. O tome šta je bitkoin, kako je nastao, kako radi, kako mu se određuje vrednost, ali i o kripto-novcu uopšteno pišemo i u drugom nastavku u rubrici Nauka na B92.net.
Priča o kripto-valutama nastavak je sage o ekonomiji i razmeni dobara u ljudskom društvu. Razvoj interneta omugućio je novo poglavlje u ovoj epskoj priči. Mogućnost decentralizovane valute koju pokreću pojedinci. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << U prvom nastavku smo se pozabavili kripto-valutama uopšte, istorijom bitcoina, a sada nastavljamo dalje sa opisom njegovg funkcionisanja.
Da bi smo utvrdili šta je to “matematički zadatak” koji kompjuter rešava prilikom rudarenja za bitkoinima, moramo se osvrnuti na još jedan pronalazak u oblasti kriptografije: HASH algoritam. Haš algoritam (matematička jednačina) pretvara (sabija) ogromnu količinu podataka u jedan HASH koji ima utvrđenu dužinu. Jedan haš ce uvek imati isti rezultat od istih ulaznih podatak. Ali, ukoliko se promeni makar i jedan bajt u informaciji, ceo haš se menja. On sadrži tekstualnu poruku koja se pretvara u haš i obrnuto. HASH algoritam koji koristi Bitkoin naziva se HASH-256 i deo je kriptografskog standarda koji danas koriste sve onliajn kompanije. HASH je izmišljen, patentiran i standardizovan 2001. godine od strane danas ozloglašene NSA (National Security Agency) i njihovih kripto stručnjaka. Kao i svaki kompjuterski podatak, haš je ogroman broj koji se obicno pise kao hexidecimala.
HASH-256 (prosto rečeno) sadrži mogućih 280 rešenja koja moraju da se probaju direktnom procesorskom snagom.
Taj zadatak možemo predstaviti ovako: SHA 256 haš u bloku, mora biti niži ili jednak zadatoj meti da bi jedan blok bio prihvaćen u lanac, odnosno da bi zadatak bio rešen.
Haš jednog bloka mora početi sa određenim brojem nula. Verovatnoća da ćete izračunati broj koji počinje sa tolikim brojem nula, jako je mala, zbog toga morate probati puno rešenja, svaki taj pokušaj u potpunosti menja haš. S obzirom da je praktično nemoguće predvideti koja kombinacija bitova će biti rešenje, mnoge vrednosti se proveravaju, a hash se preračunava za svaku vrednost dok se ne dođe do pravog broja nula. Kako jednačina koja se rešava po svim iteracijama zahteva vreme i resurse, u lanac (BlockChain) se ubacuju samo blokovi koji su validirani proof-of-work procesom kakvog smo opisali ranije.
To znači da samo neko ko je došao do rešenja uz pomoć hronološkog probanja i iteracija ovog velikog broja (a ti podaci su distribuirani na mreži ) može dobiti validni dokaz-o-radu (proof-of-work) za taj blok kakvog smo opisali ranije. Pošto rešenja ima više od jedog, rešenje koje se prvo objavi na mreži smatra se za tačno i jedan blok je kreiran. Sva rešenja koja stignu posle njega, odbacuju se i ne vezuju se za glavni lanac blokova. S’obzirom da je poželjna brzina pronalaženja 10 minuta za jedan blok (što bi otprilike odgovaralo pravom rudarenju) 2016 blokova se stvori za 2 nedelje. Ukoliko je u predhodnom nivou težine za 2016 blokova trebalo više od 2 nedelje da se kreiraju, težina zadatka se smanjuje. Ukoliko je proteklih 2016 blokova nastalo za kraće vreme od 2 nedelje težina se povećava.
Svako ko obrađuje informaciju (računa jednačinu) ima istu šansu za otkrivanje novog bloka. Glavno je pitanje koliko pokušaja u sekundi vaš uređaj (najčešće procesor grafičke karte) može da ostvari. Ovo treba shvatiti više kao igru na sreću, nego proces u kojem neko može da mnogo pre vas nađe rešenje za haš jel ima brži procesor. S obzirom da sve više ljudi rudari i uključuje se u sistem s time se naravno povećava ‘težina’ zadatka.
Bitkoin novčanik je kompjuterski fajl koji sadrži par privatnih kriptografskih ključeva. To je fajl zaštićen enkripcijom koji poseduje ključeve za sve vaše adrese. On u sebi sadrži i vaš Bitkoin račun. Račun u slučaju Bitkoina treba shvatiti malo drugačije nego u analognom svetu (račun u banci na primer). U slučaju Bitkoina, vi ste banka. Balans koji vidite u novčaniku je balans sa svih računa koje posedujete, a možete da otvorite koliko god računa hoćete, tako što će te otvoriti novu adresu za svaki račun.
Tako možete pratiti odakle vam dolaze sredstva i odakle i sa kojeg računa vi plaćate. Jako je važno da se novčanik redovno ažurira sa mreže upravo da bi se izbegli razni oblici hakerskih ali i fizičkih napada. Novčanik je klijent koji se aktivira dvoklikom miša, svako mu može pristupiti ako sedne ispred vašeg računara i u tome je jedina ‘mana’ ovog sistema. Da bi ste sačuvali duh kripto-pank pokreta sam pristup novčaniku možete zaštiti enkripcijom.
Adresa: Adresa je vaša lična šifra koja se sastoji od 27-34 karaktera koji uvek počinju brojem 1 ili 3. To je HASH koji koristi javni ECDSA par-ključeva (keypair) od kojih je jedan javni a drugi vaš privatan (Public/Private). Koristeći ovaj sistem možete sebi dodeliti privatni ključ, a s druge strane verifikacija je javna i otvorena pa je s’tim i adresa validna za sve na mreži. Veliko slovo “O”, veliko slovo “I”, malo slovo “i” i broj 0 se ne koriste u ovim adresama, da bi se izbegla vizuelna sličnost ili moguća pogreška u pisanju. Šansa da je adresa koja je pogrešno ukucana bude prihvaćena u sistem (da je u stvari važeća) je 1 u 4.3 milijarde slučajeva.
Ovime je nivo privatnost o kojemu je kripto pank manifest pisao još davno, predstavljen Internet zajednici u svom punom sjaju. Trenutno, najveći mogući, na današnjem nivou razvoja matematike.
Kada je udeo Bitkoina na Internetu porastao značajno, sve više je Internet servisa dozvoljavalo plaćanje Bitkoinom, sve više je ljudi svoje usluge nudilo u zamenu za BC i zakonima tržista proizašli su posrednici u transakcijama i menjačnice koje su omogućile da vaš BC prebacite u neku od fiat valuta. Dolar, funtu itd. Ove menjačnice su se možemo reći, ‘kladile’ svojim novcem da će vrednost BC rasti, pritom naplaćujući procenat za svaku transakciju. Na taj način su počeli i prvi ‘špekulantni poslovi’ sa Bitkoinom. To je pomoglo da i vrednost Bitkoina ode vrtoglavo gore.
Japanski sajt Mt. Gox , nastao kao sajt na kojem se se razmenjivale i kupovale sličice japanskih mangi, jugio i drugih karti za igranje, brzo je preorjentisao svoje delovanje i postao najveća menjačnica Bitkoina u “analogni” novac. Vi bi ste čuvali novac kod njih i oni su raspolagali vašim računom. Sajt je posle misterioznog napada ugašen u februaru 2014. Naravno nije se desilo ništa što bi ugrozilo blok čejn, već su korisnici pokradeni. (kad su već dali drugome novčanik na čuvanje). Trenutno se može naći dosta servisa koji obavljaju trgovinu ili menjanje Bitkoin-a. (Potražite sami, ne bismo reklamirali nikoga)
Na Internetu postoji zaista puno lokacija na kojima možete upotrebiti BC kao sredstvo plaćanja,ali i mnogo stvari u realnom (off-line) životu se može platiti Bitkoinima. U Beogradu na primer ima nekoliko takvih mesta, u Novom Sadu takođe. U njima možete popiti kafu, ručati, i naravno platiti u ovoj kripto-valuti.
Kao što smo videli, BitCoin (u suštini) možemo nazvati: Lancom digitalnih potpisa, kojeg ne kontroliše banka, vlada, niti ijedna centralna finansijska institucija, već učesnici u mreži.
Bitcoin potpomaže finansijsku transparetnost i konkurentnost. Podstiče globalnu ekonomiju zasnovanu na pravilima koja su donešena koncezusom. Trgovinu roba i usluge širom sveta je moguće obaviti gotovo istovremeno, bez ili sa minimalnom provizijom.
Transakcije:
Bitkoin ne rešava probleme koje mogu da reše (dekretni) fiat novac ili zlato:
Na kraju moramo se osvrnuti i na realne opasnosti koje mogu da priprete ovom sistemu.
