Izvor: B92, 02.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta izbegavati tokom vrelih letnjih dana
Visoke temperature su ovih dana zahvatile veliki deo naše planete i stvaraju probleme i neprijatnosti koje je najlakše ublažiti uz savete stručnjaka.
Jedan od prvih problema je, kako ističu ruski lekari, opasnost trovanja hranom koja se na visokim temperaturama brzo kvari, zbog čega se savetuje konzumacija proizvoda u čiju smo ispravnost sigurni.
Proizvode koji su skloni brzom kvarenju treba držati u rashladnim uređajima na predviđenoj temperaturi, dodaju stručnjaci.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Pored toga, treba izbegavati i proizvode čiji rok upotrebe uskoro ističe. Isto tako, hrana mora biti dobro kuvana i upotrebljena odmah posle pripreme.
Proizvodi koji se brzo kvare ne smeju se držati na sobnoj temperaturi više od četiri časa posle kuvanja, a gotove proizvode treba čuvati u zatvorenim posudama odvojeno od kuvane hrane.
Osobi koja se nalazi na ulici ili u prostoru bez klima uređaja ozbiljno preti sunčanica ili toplotni udar. Da bi se to izbeglo, lekari savetuju da se pije voda.
Što češće uzimanje vode je najdelotvornija metoda kojom se organizam bori s vrućinom. Gazirane, zaslađene, energetske napitke i alkohol najbolje je isključiti jer sadrže konzervanse, veštačku boju i šećer i deluju kao diuretik.
Mnogi bezakoholni napici sadrže razblaženu fosfornu kiselinu koja je štetna za ograne za varenje i utiče na njih. Neumerena upoteba takvih proizvoda povećava nivo fosfora u krvi, a kao rezultat - kosti izdvajaju kalcijum. Poremećaj nivoa kalcijuma čini kosti krtijim, šteti zubima i stvara pesak u mokraćnim kanalima, izaziva zapaljenje zglobova.
Vrućinu najteže podnose radnici kompanija koje imaju stroga pravila odevanja.
Kada bi se pridržavali ruske sanitarne norme, osmočasovno radno vreme važilo bi isključivo za temperaturu do 28 stepeni - za svaki stepen više radno vreme bi trebalo smanjiti za čas. Na primer, na 29 stepeni trebalo bi raditi sedam časova, na 30 šest, na 32 stepena samo dva sata.
Doktor medicinskih nauka Vladimir Subotin ističe, međutim, da norme postoje samo na papiru.
"Ako bi ih se pridržavali, tada bi 40 odsto ruskih preduzeća bilo odmah zatvoreno zbog narušavanja sanitarnih normi. Vrućinu je u kancelarijama moguće izdržati i bez klime. Na primer, rudari rade na temperaturama do plus 40 stepeni Celzijusa bez klima uređaja", podseća Subotin, prenela je agencija RIA"Novosti".
U Japanu se, s druge strane, veoma ozbiljno odnose prema problemu vrućne i radnih uslova.
Još 2004. godine, kada je u Tokiju temperatura iznosila 30 stepeni, članovi kabineta ministara rešili su da skinu tamne sakoe, koji su bitan element imidža državnih službenika.
Tada je na konferenciji za novinare ministar finansija Sadakacu Tanigaki pozvao sve radnike da se lakše odevaju dok rade umesto da uključuju klime na maksimum.
Kada su klima uređaji u pitanju, neki eksperti smatraju da postavljanje rashladnih uređaja nije rešenje jer oni više štete zdravlju nego što koriste, navodeći da "dolazi do širenja mikroba, do banalnih prehlada, raznih infekcija..."
Ruski lekari ističu da nikako ne treba sedeti ispod klima uređaja, kao ni da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne sme da pređe 10 stepeni.
Stručnjaci ističu da je moguće optimalno iskoristiti klimu ako se pravilno odabere i pravilno upotrebljava.
Vožnja gradskim prevozom na velikim vrućinama svojevrsno je iskušenje - visoke temperature, zagušljivost, miris znoja i blizina ugrejanih tela mogu dovesti do kolabiranja i sasvim zdravih osoba.
Problem su i mikrobi koji se stvaraju u zatvorenom prostoru.
Kada je odevanje u pitanju, u zimskim uslovima čovek može da se utopli dodavanjem odeće, a adaptacija na vrućinu je znatno teža.
Pojedine kompanije počele su da izrađuju i odeću s ugrađenom klimom koja je veoma nepraktična. Kompanija "Sejf end kul" počela je proizvodnju odeće na osnovu kosmičkih tehnologija primenjujući sistem hlađenja kao u skafanderima.
Specijalisti ističu da takva odeća može da koristi i običnim ljudima, ali je pre svega namenjena stručnim službama među kojima su, na primer, vatrogasci.
Ljubica Šuković. Tanjug.
.jpg)
