Izvor: B92, 01.Avg.2012, 15:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta ćemo jesti za 20 godina?

Cena mesa mogla bi da se udvostruči u narednih desetak godina, čime bi ono postalo luksuzna roba, predviđaju futurolozi. Šta ćemo onda jesti?

Insekti

Insekti, ili mini stoka, postaće glavni stub naše ishrane.

Insekti imaju istu nutritivnu vrednost kao i obično meso i odličan su izvor proteina sudeći po istraživačima Unoverziteta Vageningen u Holandiji.

Insekte je takođe lakše i jeftinije uzgajati nego stoku i konzumiraju manje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vode, plus postoji oko 1.400 vrsta poznatih čoveku koje su jestive.

Futurolog Morgan Gaje tvrdi da bi hamburgeri i kobasice od insekata bili vrlo sličnim onima napravljenim od regularnog mesa.

“Insekti kao što su skakavci biće mleveni i stavljani kao sastojak hamburger i kobasica”, tvrdi gaje.

Holandska vlada već je započela ulaganje u farme insekata kako bi ih vremenom uvela u svakodnevnu ishranu stanovništva.

Veliki deo ljudske populacije danas konzumira insekte svakodnevno. Leptiri su popularni u Africi, ose su delikates u Japanu a cvrčci se svakodnevno spremaju na Tajlandu.

Hrana unapređena soničnim talasima

Poznato je i dokumentovano da izgled i miris hrane izuzetno utiču na ukus, međutim, uticaj zvuka predstavlja potpuno novo polje koje tek treba da bude istraženo.

Nedavno sprovedena studija na Univerzitetu Oksford pokazalo je kako određeni tonovi mogu učiniti hranu slađom ili gorčom.

Studija, koju je sproveo Čarls Spens, professor eksperimentalne psihologije, pokazala je da je moguće prolagođavati ukus hrane promenom soničnh karakteristika zvukova koji se nalaze u našoj pozadini.

“Još nismo sigurni šta se tom prilikom dešava u mozgu, ali nešto se dešava i vrlo smo uzbuđeni što ćemo biti u prilici da saznamo šta”, izjavio je Čarls.

Šef Heston Blumental u prošlosti je eksperimentisao sa kombinovanjem zvuka i hrane, a u njegovom restoranu Fat Duck bilo je moguće poručiti jelo “Zvuk mora” koje je servirano sa iPodom koji pušta zvukove mora. Ovi zvukovi su navodno činili hranu svežijom.

Međutim, u razvoju se nalaze brojni načini koji ovu tehnologiju mogu učiniti veoma značajnom zbog mogućnosti da se hrana učini zdravijom.

“Znamo da određene frekvencije hranu mogu učiniti zdravijom što znači da bi bilo moguće smanjiti količinu šećera u jelima”, izjavio je Rasel Džouns, jedan od istraživača.

Brojne kompanije takođe koriste vezu zvuka i hrane. Tako je jedna kompanija promenila materijal od kog se prave kesice čipsa kako bi ona imala hrskaviji zvuk prilikom otvaranja što je dovelo do toga da se ljudima i sam čips čini hrskavijim.

Meso iz laboratorije

Početkom ove godine, naučnici iz Holandije uspešno su stvorili veštačko meso.

„Kultivisano meso“ – pljeskavice ili kobasice „iznikle“ u Petrijevim šoljama u laboratorijama mogle bi biti odgovor za rastuću potrebu za hranom. Ipak, takav „uzgoj“ ne bi bio ni malo jeftin. Stručnjaci smatraju da bi u tom slučaju, životinje, zemlja, voda, energija i čitava planeta dobili veliku korist.

Ovo veštačko meso pravi se korišćenjem matičnih ćelija uzetim iz mišićnog tkiva životinja.

Alge

Iako se nalaze na dnu lanca ishrane, alge mogu predstavljati rešenje za sve ozbiljniju nestašicu hrane u svetu.

Algama se mogu hraniti i ljudi i životinje i mogu biti uzgajane u okeanima što je veliki bonus pošto slobodne zemlje ima sve manje.

Pojedinci iz prehrambene industrije smatraju da bi farme algi uskoro mogle postati najveća industrija kada je hrana u pitanju s obzirom da alge rastu neverovatnom brzinom.

Poput insekata alge bi postepenom mogle da se uvedu u našu ishranu.

Naučnici sa Univerziteta u Šefildu koristili su granule morske trave kako bi zamenili so u hlebu i procesuiranoj hrani. Granule poseduju intenzivan ukus ali jako mali procenat soli odgovorne za povišen krvni pritisak.

Istraživači veruju da bi granule mogle da zamene so u brojnim proizvodima kao što su gotova jela, kobasice i sirevi.

Na svetu postoji preko 10.000 različitih vrsta algi, od kojih svaka poseduje specifičan ukus.

Nastavak na B92...