Izvor: B92, 04.Jul.2012, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski "snagatori" brane žene
Pažnju javnosti na društvenim mrežama zaokupila Avonova kampanja za zaštitu žena od muškog nasilja koju predvode naši borilački šampioni, Nenad Borovčanin i Strongmen.
Kompanija Avon, u okviru svog programa "Reci NE nasilju u porodici", pokrenula je novu kampanju pod nazivom „Udari mene a ne žene“, koja za cilj ima podizanje svesti i edukaciju javnosti o porodičnom nasilju. Kampanja ne poziva na nasilje, već naprotiv, podstiče muškarce da izvan sportskih borilišta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fizičku snagu ne pokazuju prema slabijima od sebe, nego da svoju energiju usmere ka ostvarivanju pozitivnih životnih ciljeva. Akciji su se pridružili naši šampioni u borilačkim veštinama, Nenad Borovčanin, bokserski šampion Evrope u kruzer kategoriji u verziji WBO i Milan Jovanović Strongman, trostruki šampion u kategoriji WPA i GPC u dizanju tereta.
„Udarci su dozvoljeni samo u sportskoj areni ili borilačkom ringu, gde se ispoljava fizička snaga prema sportskim pravilima, u viteškom duhu. Nasilju nije mesto u porodici, gde od malena treba negovati odnose pune ljubavi, poštovanja i tolerancije. Edukacija mladih kroz školovanje i bavljenje sportom će im usaditi prave životne vrednosti koje treba vratiti u naše društvo”, rekao je Nenad Borovčanin.
Kao kompanija utemeljena na principima osnaživanja žena, Avon od 2004. godine sprovodi program „Reci NE nasilju u porodici” u preko 50 zemalja širom sveta. Avon Fondacija je do danas donirala preko 60 miliona dolara kako bi pružila podršku programima podizanja svesti, edukacije, prevencije i direktnih usluga koji imaju za cilj smanjenje nasilja u porodici. Sredstva se sakupljaju kroz prodaju specijalnih proizvoda za hrabrost, a kroz edukaciju i podizanje svesti o značaju rodne ravnopravnosti se promoviše usvajanje pozitivnih modela ponašanja. U Srbiji je akcija „Reci NE nasilju u porodici” pokrenuta 2008. godine, a početkom ove godine je, u saradnji sa Fondom B92, realizovana prva donacija u Srbiji kojom je omogućena nabavka sigurnosnih sistema za dve sigurne kuće u Somboru i Pančevu.
Porodično nasilje - težak društveni problem
Psihičko i fizičko maltretiranje „na kućnom pragu“, koje je veoma prisutno u našoj svakodnevnici, a često traje dugi niz godina, skriveno od pogleda okoline, ostavlja teške emotivne posledice, ugrožava zdravlje žrtava ili čak dovodi u pitanje njihov život. Svaka druga žena u Srbiji u jednom trenutku je bila žrtva nekog vida nasilja u porodici (fizičkog, psihičkog, seksualnog, ekonomskog), a tokom 2011. godine je ubijeno 28 žena. Žrtve su najčešće žene i devojčice, a nasilnici su muškarci u preko 94 odsto slučajeva, mahom muževi i nevenčani partneri. Nasilju u porodici su izložene žene u urbanim i ruralnim sredinama, svih starosnih i obrazovnih kategorija, društvenih slojeva i porodičnog statusa, dok je profil počinilaca nasilja raznovrstan. Ovaj problem otvara brojna socijalno-ekonomska pitanja za čije rešavanje je neophodna šira društvena podrška.
Prema istraživanju „Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama”, koje je 2010. sprovela organizacija SeConS – grupa za razvojnu inicijativu, u okviru projekta „Borba protiv SRZN“, u Srbiji su nejednakosti među polovima izražene na brojnim poljima, što je jedan od osnovnih uzroka rodno zasnovanog nasilja. Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je u periodu od 2004. do 2009. godine zapažen porast broja prijavljenih punoletnih lica za nasilje u porodici. Prema zvaničnim podacima MUP-a, od januara 2009. godine do juna 2010. godine, krivično delo nasilja u porodici je izvršeno nad ukupno 5.423 lica, od čega nad ženama u preko 78 odsto slučajeva, a nad muškarcima u preko 21 odsto. U 40 odsto slučajeva scenama fizičkog nasilja nad ženama je prisustvovalo barem jedno maloletno dete.
Nepovoljni društveni i ekonomski uslovi, atmosfera nesigurnosti i usvajanje pogrešnih modela vaspitanja su među faktorima koji doprinose ovoj neslavnoj statistici. Najčešći oblik porodičnog nasilja je psihičko nasilje, iza koga slede fizičko, ekonomsko i seksualno nasilje. Jedna trećina žena je istovremeno izložena kombinaciji različitih formi nasilja. Poražavajuća je činjenica da žrtve uglavnom izbegavaju da prijave nasilje, čak i ako zadobiju telesne povrede. Razlog tome je uglavnom strah od nasilnika i stid od reakcija okoline, dok pojedine žrtve navode da nisu znale kome da se obrate ili nisu imale zdravstveno osiguranje. S obzirom na veoma mali broj prijava nasilja, tek 1 odsto slučajeva završi pred sudom.
