Izvor: S media, 13.Avg.2010, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpske samice pod nadzorom dva ministra
Dok je u svetu moguće biranje donatora koji liči na filmsku zvezdu, Zakon o veštačkoj oplodnji doniranim polnim ćelijama u Srbiji jedva progledao kroz prste ženama bez partnera
Iako bi u Srbiji uskoro trebalo da zaživi banka sperme i jajnih ćelija, čini se da je mogućnost izbora donatora, koji liče na poznate filmske zvezde, sportiste i muzičare, daleka budućnost. Ova vrsta usluge, međutim, uveliko je odomaćena u jednoj banci sperme u Kaliforniji, koja bračnim parovima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i pojedincima nudi ne samo mogućnost veštačke oplodnje, već i izbor donatora koji liče na poznate ličnosti. Tako je u širokoj paleti usluga ove banke i portal sa donatorima, koji liče na slavne holivudske glumce, čije bi psihofizičke karakteristike roditelji želeli genetski da „prenesu” na svoje potomke.
Ukucavanjem imena neke javne ličnosti, na primer Bred, ulazi seu pretraživanje baze podataka, koja će automatski „izbaciti” sva imena poznatih ličnosti (Pit), odnosno donatora koji neodoljivo podsećaju na njih. Dakle, ako ne mogu da se udaju za Breda Pita i sa njim dobiju dete, potencijalne majke mogu da odaberu kandidata koji podseća na njega. Da li će upravo takvu odluku doneti i njegova bivša supruga Dženifer Aniston (41) još nije zvanično potvrđeno iako je ova atraktivna glumica, posle jednog braka, veridbe i nekoliko neuspešnih veza, nedavno izjavila da je sve bliža odluci da se podvrgne veštačkoj oplodnji kako bi ispunila svoju najveću želju – dobila dete.
– Žene sve više shvataju da im nije potreban muškarac da bi postale majke. Vremena su se promenila. Zadivljujuće je koliko danas ima opcija, za razliku od naših roditelja, koji često nisu mogli da dobiju potomke jer su predugo čekali – izjavila je Dženifer za magazin „Pipl” i ponovila da i dalje najviše na svetu želi da osnuje sopstvenu porodicu.
Mogućnost da žene bez partnera imaju pravo na lečenje biomedicinski potpomognutom oplodnjom, kako se to stručno kaže, umalo je mogla da mimoiđe žene u Srbiji da nije bilo amandmana na istoimeni zakon, koje su u Skupštini Srbije podnele Gordana Čomić, Snežana Stojanović-Plavšić i Aleksandra Jerkov. Prvobitnom verzijom to pravo dato je isključivo bračnim i vanbračnim parovima.
– To je osnovno žensko i ljudsko pravo i zato sam potpisala amandman koji omogućuje ženama bez partnera, koje se odluče na taj korak, da to i urade. To smatram logičnom i najnormalnijom odlukom. Postojanje partnera nije garancija za sticanje takvog prava. Svako od nas poznaje bar jednu ženu koja ima teškoće da ostane u drugom stanju, kojoj je lečenje nedostupno ili preskupo i koja je izložena pritisku sredine da biološki sat nezaustavljivo otkucava – ističe Gordana Čomić i dodaje da je obaveza države da pomogne svim ženama koje ne mogu da dođu do potomstva prirodnim putem. Kako kaže, ovim zakonom država treba da poruči svim budućim majkama da misli na njih i njihovu decu.
Žene bez partnera nisu baš u potpunosti zakonski izjednačene sa onima koje nisu same, jer saglasnost o njihovom lečenju doniranim ćelijama moraju prethodno da daju dvojica ministara: resorni (ministar zdravlja) i njegov kolega zadužen za rad i socijalna pitanja „ako za to postoje naročito opravdani razlozi” (član 26).
Da li će to uticati na smanjenje broja zahteva samohranih majki da se podvrgnu ovakvom medicinskom tretmanu imaćemo priliku da se uverimo prateći rad Uprave za biomedicinu, koja će voditi Registar donora polnih ćelija kako se ne bi desilo, između ostalog, da dođe do incesta, odnosno da biološki brat i sestra postanu zakonski muž i žena.
Poznato je da su najveće banke sperme na svetu Krios internešenel u Danskoj, Kalifornijska kriobanka u Los Anđelesu i Ferfaks kriobanka u Virdžiniji. A, kada je reč o donatorima, prednjače Danci zahvaljujući kojima u ovoj zemlji godišnje zatrudni hiljadu žena. Njihovi donatori su uglavnom studenti i sportisti, koji za svoju donaciju dobijaju oko 40 dolara. Našim zakonodavstvom, međutim, zabranjeno je nuđenje, odnosno doniranje reproduktivnih ćelija i embriona radi sticanja imovinske ili bilo koje druge koristi (član 28).
Da sve zemlje ipak ne gledaju blagonaklono na doniranu veštačku oplodnju najbolje potvrđuje Turska, u kojoj se oplodnja spermom donatora iz inostranstva smatra krivičnim delom. Prema turskom zakonu, svaka žena koja koristi usluge strane banke spermatozoida da bi zatrudnela podleže krivičnoj odgovornosti i mogućnosti da dobije kaznu zatvora do tri godine. Kako je objavilo Ministarstvo zdravlja, takva sankcija temelji se na članu Krivičnog zakona zemlje, koji zabranjuje turskim državljanima da skrivaju očinstvo svoje dece. Iako su donacije sperme za veštačku oplodnju već dugo ilegalne u Turskoj, zbog čega su žene koje žele da ostanu u drugom stanju veštačkim osemenjavanjem putovale u inostranstvo, prema kritičarima zakona, prava je enigma na koji način će država kontrolisati primenu, odnosno kršenje ovog zakona. Ko će biti „ovlašćeni svedok” za praćenje zbivanja u ginekološkoj klinici?
Zorica Karanović
Izvor: Politika
