Izvor: B92, 11.Jan.2014, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ima zlatnu decu, ali nema para za njih
Odlasci na međunarodna takmičenja neizvesna su do poslednjeg trenutka: đacima na putu ka osvajanju svetskih medalja pomažu roditelji, a škole preko medija mole za pomoć
Srbija ima najbolje srednjoškolske matematičare, fizičare, informatičare i astrofizičare na svetu. Osnovci iz Srbije su najbolji na planeti i u poznavanju saobraćajnih pravila. Imamo i najuspešnijeg takmičara na svetu svih vremena u Kući slavnih Međunarodne matematičke olimpijade – Teodora fon >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Burga.
Studentkinja sa FPN Helena Ivanov je najbolja govornica na planeti. Imamo i zlatnog kriptografa (nauka o šifrovanju), Stefana Crnojevića, koji je samouk, kao osnovac doneo zlato Srbiji u konkurenciji srednjoškolaca. Već tradicionalno, najbolji mladi harmonikaš na svetu je takođe iz Srbije, da ne govorimo o Stroberi timu, studentima FON-a, prava, arhitekture ili Miljani Radivojević, najboljem mladom arheologu na svetu, koja je zajedno sa svojim timom dokazala da se prva industrijska revolucija dogodila na Balkanu.
Slavu srpskog školstva po svetu najčešće pronose đaci specijalizovanih gimnazija, polaznici Petnice, Arhimedesa, centara za talente… Njihov odlazak na takmičenja uvek je neizvestan do poslednjeg trenutka, ali su zato, kada se vrate okićeni medaljama, omiljena meta političara za slikanje pred kamerama i obećanja koja se nikada ne ispune. Prosveta iz državne kase uvek dobija najmanje para, a ono malo što se daje iz budžeta uglavnom ide na plate prosvetnih radnika. Kako se talenti snalaze?
Đorđe Ogrizović (15), čiji dar za različite discipline prepoznali prvo njegovi roditelji, a potom i „Regionalni centar za talente Beograd 2”, kaže da na takmičenja odlazi pre svega zahvaljujući roditeljima koji ga voze i plaćaju smeštaj. On u osnovnoj školi nije imao veliku podršku nastavnika, a pažnju je privukao tek kada je počeo da donosi medalje.
– Imam više od 40 nagrada iz istorije, geografije, srpskog i italijanskog jezika, šaha, crtanja, matematike, fizike. U centru je sve drugačije, za razliku od škole, ovde nije cilj ocena, ovde radimo ono što volimo, a u školi ono što se mora – kaže Đorđe.
Olga Dragojlović, predsednica Foruma niških gimnazija i direktorka Gimnazije „Svetozar Marković”, kaže da briga oko novca predstavlja kočnicu onda kada to ne bi trebalo da bude, jer imamo veoma kvalitetnu decu čiji odlasci na takmičenja ne bi trebalo da zavise od toga što Ministarstvo prosvete ili grad nemaju para.
– Odlazak naših đaka na takmičenja uvek bude neizvestan do poslednjeg trenutka. Grad često nema para, privreda ne radi, pa smo prinuđeni preko medija da tražimo sponzore i da molimo za sredstva. Naši đaci su u neravnopravnom položaju i kada je u pitanju odlazak na pripreme pred Olimpijadu, na primer, jer je problem da se plati put, smeštaj, hrana... Društvo fizičara nam izlazi u susret, jer imaju kuću koja je legat, pa je koristimo za smeštaj, ali to nije dovoljno – priča direktorka ove niške gimnazije sa kakvim se mukama suočavaju učenici van Beograda.
Zbirku od preko 50 medalja za poslednjih nekoliko godina, ovih dana je uvećao i učenik prvog razreda odeljenja za talentovane matematičare Dušan Živanović, koji je osvojio bronzu na Međunarodnoj naučnoj olimpijadi u Indiji.
– Naše jedno odeljenje za talentovane matematičare donese isto, a nekada i više medalja nego nekoliko odeljenja beogradske Matematičke gimnazije. Po broju medalja i talentovanim đacima stvarno zaslužujemo da dobijemo status škole od nacionalnog značaja za šta se već dugo borimo. To bi značilo i više sredstava za odlazak dece na pripreme, na takmičenja, za angažovanje profesora – kaže Olga Dragojlović.
Miljana Radivojević je završila beogradski Filozofski fakultet, a sada radi u Velikoj Britaniji na jednom od najvećih arheoloških instituta na svetu. Kaže da motivaciju za naporan rad duguje porodici, a pre svega ocu, koji je svoje četiri ćerke učio da je obrazovanje najveće bogatstvo.
– Druga velika prekretnica jeste Petnica; nema ništa bolje od demonstriranja srednjoškolcima da je kul biti naučnik i učiti kroz igru. Što se tiče standardnog obrazovanja, ono je pravljeno za potrebe svih. Na osnovnim studijama mi je najviše nedostajalo ohrabrivanje kritičkog razmišljanja – uglavnom su se favorizovali studenti koji se slažu sa svime što je napisano ili je profesor rekao – priča Miljana.
Njeno školovanje je bilo svakodnevna borba, za finansije najviše, a danas kaže da je jako dugačak spisak onih koji su joj na tom putu pomogli.
– Sada kada sam upoznala drugačiji sistem obrazovanja u Velikoj Britaniji, shvatam da je naše obrazovanje izuzetno što se tiče generalnog znanja i pomoglo mi je da se dokažem u svojoj grupi. Sve te godine, predmete, kulture i ratove koje smo mi memorisali u Velikoj Britaniji ne uče u detalje, već dosta površnije – priča naša sagovornica.
Ona smatra da su talenti koji dobijaju nagrade u svetu najčešće oni koji su obrazovani u Petnici, specijalnim gimnazijama ili u okviru specijalnih programa na fakultetima.
– Svi ti naši talenti su zapravo anomalije našeg obrazovnog sistema, oni najotporniji na udaranje po glavi ne bi li se vratili u sredinu, I dese nam se tako što treniraju iza dvorišta, u napuštenim bazenima ili osvajaju trke u pohabanim cipelama. I oni će izabrati prvu priliku da odu tamo gde će ih negovati – kaže na kraju Miljana Radivojević.
Mislimo o tome.
