Izvor: B92, 11.Maj.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija hoće u CERN
Jugoslavija bila jedna od 12 osnivača CERN-a 1954, ali se iz CERN-a povukla 1961. godine, a sada, Srbija, posle pola veka, aplicira za članstvo u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja
Generalni direktor CERN-a, dr Rolf Diter Hojer i direktor za međunarodne odnose CERN-a, Felisitas Paus održali su juče niz sastanaka u Beogradu vezanih za pokretanje procedure ponovnog prijema Srbije u ovu uglednu evropsku organizaciju.
Najveći i najskuplji eksperiment >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svih vremena, nazvan Veliki hadronski sudarač (LHC), u kojem učestvuje i veliki broj naučnika iz Srbije, odvija se pod okriljem Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, čiji je jedan od osnivača bila i nekadašnja Jugoslavija, ali je svojevoljno izašla iz CERN, a tada nije znala (SFRJ) da će sve države osnivači, osim Švajcarske, kasnije formirati EU. Međutim, Srbija je prošle jeseni podnela zahtev za članstvo u ovoj prestižnoj naučnoj instituciji i u martu dostavila savetu CERN-a izveštaj o stanju nauke i ekonomije, a naročito fizike, u Srbiji. U članstvu CERN je 20 zemalja, a oko 30 država sarađuje sa istraživačkim centrom u Ženevi.
U pratnji dr Dragana Popovića, direktora Instituta za fiziku, dr Branka Kovačevića, rektora BU, kao i drugih naučnika, Hojer i Paus su prvo obišli Institut za nuklearne nauke u Vinči, a zatim bili na sastanku sa Božidarom Đelićem, potpredsednikom Vlade i ministrom za nauku i tehnološki razvoj.
Đelić je, nakon sastanka sa Hojerom, kazao da bi krajem ove godine komisija trebalo da razmotri aplikaciju Srbije, izrazivši nadu da će ona biti dovoljno kvalitetna da bi pregovori za punopravno članstvo naše zemlje počeli već sledeće godine. On je podsetio da je CERN jedna od najvećih naučnih institucija u svetu i da je Srbija prva zemlja u regionu koju posećuje Hojer, te da je u tom eksperimentu učestvovalo oko 40 naših fizičara, što je jedan od razloga da je u martu ove godine Srbija i zvanično aplicira za punopravno članstvo u CERN-u.
Direktor Hojer je naglasio da je aplikacija Srbije "zanimljiva, pozitivna i dobra" i posle sastanka sa ministrom za nauku održao predavanje u beogradskom Institutu za fiziku, kao i u SANU.
"Osnovni zadatak eksperimenta LHC (Large Hadron Collider), koji u junu mesecu ove godine ulazi u novu fazu razvoja, jeste da razreši da li Higs čestica stvarno postoji, da odgovori zašto u univerzumu ima više materije nego antimaterije, koje je poreklo tamne materije u univerzumu, kao i da li postoje nove simetrije i dimenzije u prirodi. Ti odgovori neće doći brzo, ali je značajno da Srbija bude primljena u CERN", kaže za "Borbu" dr Dragan Popović, koji sa istraživačima iz Srbije učestvuje u ovom CERN-ovom poduhvatu.
Akademik Đorđe Šijački misli da nas priroda može iznenaditi saznanjima o kojima ni ne sanjamo, ali da nema mesta za mistifikacije.
On za "Borbu" objašnjava da će "detektori na LHC biti mesto 'lova' na higs, te da će poseban interes biti i eventualno otkriće supersimetrije, kojom su opčinjeni teorijski fizičari".
Izgradnja ogromnog sudarača do sada je već koštala 10 milijardi švajcarskih franaka i u njenom finansiranju učestvovalo je 20 evropskih članica CERN-a, kao i druge zemlje, uključujući SAD i Rusiju.
"Kad uložite novac u nauku, to nije trošak, to je investicija u budućnost, najpametnija investicija koju jedna vlada može učiniti", rekao je Džerom Isak Fridman, nobelovac.
Ali, fizičari vole da kažu da ovaj najveći i najskuplji naučni projekat svih vremena košta manje nego jedan dan kraha berze.
"Nećemo od naših članica tražiti još novca, pokušaćemo da problem rešimo uz pomoć postojećeg budžeta kojim CERN raspolaže", rekao je pre nekoliko meseci Džejms Gilis, portparol Evropske organizacije za nuklearna istraživanja.
Međutim, Austrija je, zbog globalne ekonomske krize, odlučila da napusti CERN. Austrijsko ministarstvo nauke, sasvim neočekivano, donelo je odluku da Austrija krajem 2010. istupi iz članstva CERN, a ministar nauke Johanes Han obrazložio je ovaj korak ograničenim sredstvima u budžetu, jer "godišnji troškovi za učešće u CERN-u iznose oko 20 miliona evra i predstavljaju 70 odsto sredstava na raspolaganju za međunarodna članstva".
"Ta sredstva iz budžeta ministarstva treba ubuduće da se usredsrede na brojne nove projekte na evropskom nivou", rekao je Han i požalio se na "slabu vidljivost učešća malih država u CERN-u".
Naučnici u Austriji potpuno su iznenađeni odlukom ministarstva nauke. „Za mene ova odluka nije objašniva, odluka ministarstva mogla bi da nanese štetu ugledu Austrije u svetu nauke", rekla je Felisitas Paus, naučnica iz Austrije koju je prošle godine podržalo ministarstvo nauke u kandidaturi za ulazak u upravu projekta CERN i naglasila da s njom još niko iz Beča nije razgovarao.
Dugogodišnji saradnik CERN, Kristijan Fabjan rekao je da je potpuno nerazumljivo da jedna zemlja, pred start najveće istraživačke mašine, istupa iz ove organizacije.
„Time Austrija pada iza Albanije, jer se Tirana trudi da pristupi CERN-u", rekao je on.
Vesna Knežević Ćosić - Borba
