Izvor: spystore.rs, 19.Apr.2013, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špijuniranje radnika
Dve godine smo se suprug i ja mučili da razvijemo i održimo posao sa brzom hranom, u koji smo dosta toga uložili, i materijalno, i emotivno, ali i fizički. Uprkos zalaganju, posao je propadao, iako je lokal bio na odličnom mestu, u blizini 5 osnovnih i srednjih škola. Navodno, sve manje dece je dolazilo kod nas da kupi užinu, iako smo se trudili da sve bude kako treba, a ubrzo, jedva da smo mogli i radnike da isplatimo.
Reklo bi se da je svaki početak težak, ali muke su potrajale. Nakon finansijske propasti, gde više nismo mogli da vraćamo ni kredit koji smo uzeli, posao je počeo da utiče i na naš brak. Sitnije razmirice su prerastale u ozbiljne svađe, dok konačno ne bismo prestali da razgovaramo.
Ovaj poslovno-bračni fijasko se nije tu završio, fijasko smo doživljavali i mi sami. Noćima nismo spavali, od mnogo obaveza i razočaranja nismo stizali ni da jedemo. Bolest je pokucala na vrata. Potpuni pad imuniteta, glavobolje, nesanice, katastrofalna krvna slika. Činilo mi se da je sve protiv nas.
Dok smo bili u lokalu, suprug ili ja, činilo se da ima dovoljno mušterija, ali kako bismo ga napustili odjednom je posao opadao. Posle određenog vremena bilo je jasno da nešto nije kako treba i da se u lokalu dešavaju nedozvoljene radnje.
Imali smo tada dve radnice, ali je bilo potpuno jasno da kada su same u lokalu posao “ne ide”. Kada bismo razgovarali sa njima o tome, one bi samo slezale ramenima i pozivale se na slučajnost. Niko u to, naravno, nije poverovao, ali nam je bio potreban dokaz.
Istraživajući na temu kontrolisanja posla i radnika, bilo nam je jasno da jedino konstantnim nadzorom možemo raskrinkati lopove. Došli smo na ideju da u lokalu postavimo kamere.
Kamere su pokrivale čitavu radnju, ali nismo bliže mogli da kontrolišemo spremanje hrane i kucanje računa.
Na snimcima se videlo da je lokal solidno posećen za vreme velikih odmora, i tada je dobijena prva potvrda krađe. Jasno je bilo i da se okvirni broj kupaca ne poklapa sa naplaćenim, ali informacije prikupljene na ovaj način nisu bile pouzdane.
Po predviđenoj recepturi za pripremu palačinki, nedozvoljenih radnji gotovo da nije bilo. Tačnije, koliko je napravljeno toliko je i prodato. Za vreme velikih odmora činilo se da radnice svim mušterijama kucaju račune, ali zbog gužve u lokalu, potreban nam je bio bolji snimak radnji iza pulta.
Pošto nam je sve bilo preko glave, granice tolerancije su bile odavno pređene, a bezobrazluk je bio, čini se još veći, jer i nakon postavljanja nadzornih kamera, krađa nije jenjavala.
Surfujući po internetu, naišli smo na sajtove na kojima se nudi takozvana Spy oprema. Bilo nam je zanimljimo uopšte saznanje da se takva oprema može i naći kod nas. Prisluškivači, snimači, mikro kamere. Minijaturne kamere u dugmićima, satovima, olovkama, upaljačima. Razne su mogućnosti.
Mikro kamera u stonom satu činila nam se kao najbolja opcija. Nikada ne bi “provalile” da ih snimamo. Kamera je vrlo lepo skrivena, ima daljinski upravljač za neprimetnu kontrolu, a može se aktivirati i na pokret. Veoma nam je bilo važno to što može da snima video zapis sa zvukom, ali i što snima samo zvuk i pravi fotografije.
Rešenje problema nam je sada bilo na “klik” od nas. Odmah smo je naručili.
Sat- kameru smo postavili na pult, odakle se lepo mogla videti i radna površina i fiskalna kasa. A posle prvog sata nakon postavljanja postalo je jasno da je bezobrazluk ovih devojaka, koje su od nas svaku platu dobile na vreme, i koje smo vremenom zavoleli, nemerljiv.
Otkrili smo niz nedozvoljenih radnji. Prvo – devojke su u našem odsustvu puštale turbo-folk muziku, što je u lokalu bilo zabranjeno, ali druga saznanja su nas zapanjila. Devojke nisu poštovale osnovna pravila o higijeni, sitniji kusur su retko kad vraćale, ali najvažnije je to što smo na ovaj način potvrdili naše sumnje.
Radnice su nas potkradale, i to ne samo nas već i naše mušterije, zbog čega je dodatno oslabljen posao.
Sada smo i videli kako su to činile.
Pripremljenu masu za palačinke su razvodnjavale, a palačinku nisu razvijale preko cele palačinkare, čime je napravljena palačinka bivala za jednu trećinu manja. Nadev je bio znatno umanjen, tako da su od umešenog pravile dosta veći broj palačinki, za koje račun nisu kucale.
Sada je sve bilo jasno. Lopovluk ovih radnica je razotkriven. Naravno, obe su dobile otkaz, dalje nismo želeli da idemo.
Radnja sada odlično radi, posao i ljubav cvetaju. Nismo srećni što smo postali sumnjičavi prema svim zaposlenima, ali valjda nas razumete što i dalje držimo uključenu našu “skrivenu kameru”.
