Izvor: B92, 12.Maj.2014, 09:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smeće pojede na tone hrane

Hrana se kod nas, kao i u većem delu sveta, baca u enormnim količinama. Namirnice završavaju u smeću iz mnogo razloga, a neki od njih su strogi rokovi prodaje, velike ponude ili loše skladištenje.

Nema tačnih podataka koliko se hrane baca, ali razmislimo samo koliko hleba se svakodnevno baca u domovima i pekarama. To je proizvod koji nikako ne bi trebalo da ide u smeće, jer se može iskoristiti za prženice, bruskete ili kao deo hrane za živinu i stoku.

Proizvode >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa ograničenim rokom trajanja neophodno je kupovati u manjim količinama, jer samo bacanje hrane znači i bacanje velikih svota novca.

Svetski stručnjaci upozoravaju da svakog dana bacamo polovinu od ukupne količine proizvedene hrane na planeti, što iznosi dve milijarde tona hrane.

Bacanje hrane

U bivšoj Jugoslaviji računalo se da se 250.000 tona pšenice baci kroz hleb. Iako ne postoje precizni podaci o tome kolika je vrednost hrane koja se u Srpskoj baci, sigurno je da je reč o ogromnim iznosima.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika i mlekara RS Vladimir Usorac je rekao da je, iako nema preciznih podataka, evidentno da se ogromne količine hrane bacaju.

- Ako uzmemo u obzir samo slave, gde se otprilike 50 odsto pripremljene hrane baci, a da ne pričamo o tome da svakodnevno domaćinstva bacaju hleb koji nije dobrog kvaliteta, pa ne može da bude dva-tri dana, vidimo da se bacaju velike količine hrane - istakao je Usorac.

Na problem bacanja velikih količina hrane nedavno je upozorio i potpredsednik RS Emil Vlajki, koji je naveo da se samo u Banjaluci mesečno baci 50.000 evra hrane, dok hiljade ljudi gladuju. Dakle, na godišnjem nivou taj iznos prelazi 500.000 evra što dovoljno govori o tome da su neophodne mere da bi se bacanje hrane, a samim tim i para, zaustavilo.

- Prema informaciji Odeljenja za inspekcijske poslove grada Banjaluka, u martu je na području grada uništeno 60.000 kilograma životnih namirnica vrednosti 50.000 evra. Uništavanje namirnica tražili su vlasnici, da bi bili oslobođeni plaćanja PDV-a. Ovo se dešava svaki mesec, pa je tako u februaru, iz istih razloga, uništeno pedeset tona namirnica. Izračunajte sami koliko se stotina tona hrane uništi svake godine samo na području Banjaluke - kazao je Vlajki.

On je istakao da je za to vreme barem jedna petina stanovnika RS gladna i da traži hranu po kontejnerima. Istovremeno, narodne kuhinje muku muče da od skromnih prihoda obezbede svojim štićenicima barem jedan obrok dnevno.

Naglasio je da je neophodno da se ovo pitanje zakonski uredi, da bi se uništavanje namirnica zaustavilo i one dale onima kojima su potrebne.

Generalni sekretar Pokreta potrošača RS Dragovan Petrović istakao je da onaj ko ima dovoljno novca može sebi da dozvoli nabavljanje viška hrane koji ne može da potroši, ali da onaj ko nema, mora racionalno da kupuje.

- Stanovnici koji imaju solidna primanja i veći standard imaju i kvalitetniju, raznovrsniju hranu, te su probirljiviji.

Stanovnici koji imaju niži standard moraju racionalno da troše novac i ne mogu sebi dozvoliti rasipanje hrane - kazao je Petrović i dodao da se znatne količine, odnosno višak hrane baca i u ugostiteljskim objektima.

On je istakao da je standard nekad bio daleko veći nego danas, tako da je srednji sloj dobro živio.

- Ljudi su imali sigurne plate, dok danas 80 odsto stanovnika nema sigurno zaposlenje - kazao je Petrović.

Ispravnost hrane

Ispravnost hrane u Srpskoj kontroliše se prilikom uvoza u spoljnotrgovinskom prometu, kao i u unutrašnjem prometu, u objektima u kojima se obavlja proizvodnja, usluživanje i promet hrane. Ukoliko se utvrde nepravilnosti, pored kazne preduzećima i prekršajnih prijava, dobar deo hrane se i uništava.

Samo u poslednje dvije godine u Srpskoj su uništene blizu dve tone hrane. U 2013. godini inspekcija za hranu, republička i opštinska u unutrašnjem prometu je izvršila više od 7.300 kontrola, od čega je oko 36 odsto bilo sa nepravilnostima.

- U unutrašnjem prometu lani je uništeno oko 850 kilograma hrane, dok je u 2012. godini uništeno oko 1.000 kilograma, odnosno litara namirnica - naglasili su u Inspektoratu Republike Srpske i dodali da su najčešći razlozi zabrane prometa i uništavanja hrane istekao deklarisani rok upotrebe ili nenavođenje roka upotrebe, nepostojanje deklaracije na jednom od jezika u službenoj upotrebi i promjena senzornih svojstava hrane.

Od ostalih nepravilnosti najčešće je utvrđivano neredovno ispitivanje sirovina i gotovih proizvoda, neobavljanje redovnih sanitarnih pregleda lica koja rukuju sa hranom i loši higijensko-sanitarni uslovi u objektima koji se bave proizvodnjom i prometom hrane.

U Inspektoratu su kazali da velike količine hrane isteklog roka upotrebe povlače sami trgovci, jer na osnovu uredne dokumentacije o otpisu mogu vratiti dio plaćenog poreza.

Bacanje hrane u svetu

Svake godine u svetu se bace ili propadnu 1,3 milijarde tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, upozorio je direktor UN agencije za hranu (FAO) Hose Gracijano da Silva i upitao da li je to prihvatljivo u svetu u kojem je 842 miliona ljudi gladno, neuhranjeno ili nema obezbijeđenu prehranu.

- U zemljama u razvoju gubici nakon žetve mogu dostići čak 40 odsto proizvodnje - istakao je Da Silva i dodao da se u Evropi, ako se kombinuju gubici i bacanje hrane u cijelom prehrambenom lancu, može govoriti o 280 do 300 kilograma po osobi godišnje.

On je upozorio da će se potreba za hranom sa godinama povećavati, uzmu li se u obzir prognoze da će do 2050. svetska populacija dostići devet milijardi ljudi.

- Ako se gubici i bacanje hrane smanje samo za pola, za prehranu stanovništva do 2050. proizvodnju će trebati povećati za 25, a ne, kako se sada procenjuje, za 60 odsto - rekao je Da Silva.

Procenio je da se godišnje ispuste 3,3 gigatone staklenih gasova nastalih proizvodnjom hrane koja nije konzumirana, a izraženo u novcu, ukupan godišnji trošak bačene hrane prema cenama proizvođača iznosi 750 milijardi dolara.

Velika irska glad

Poznata i kao Velika krompirova glad, Velika irska glad odnosi se na nestašicu hrane koja je pogodila Irsku 1845. do 1849. godine, a glavni uzrok bila je zaraza krompira, tada primarnog u njihovoj ishrani. Tačan broj žrtava se ne zna, pretpostavlja se da je od gladi umrlo 750.000 do dva miliona ljudi, a zbog nestašice se oko dva miliona stanovnika odselilo iz Irske. Krompir je stradao od gljivice pod nazivom Phytophthora infestans koja uzrokuje stvaranje krompirove plesni. Zaraza krompira se javljala i kasnije, ali nikada sa toliko velikim posledicama. A zahvaljujući razvoju železnice, organizovan je lakši i uvoz i raspodela hrane.

Kontrola uvoza

Samo u prošloj godini inspekcija je prilikom uvoza pregledala 60.419 pošiljki hrane, od kojih je 38 uništeno. Ukupna količina hrane stavljene van prometa je oko 232 tone.

U 2012. godini u spoljnotrgovinskoj kontroli inspekcija je pregledala 51.933 pošiljke hrane, a van prometa su ukupno stavljene oko 144 tone.

- Nepravilnosti koje inspektori konstatuju kod pošiljki hrane prilikom uvoza su najčešće propusti u deklarisanju proizvoda, bilo da deklaracija nije prevedena, da nedostaje ili je nepotpuna, zatim mikrobiološka neispravnost, hemijska neispravnost i promenjena senzorna svojstva. Nepravilnosti se najčešće utvrđuju kod pošiljki mesnih proizvoda, konditorskih proizvoda, alkoholnih pića, voćnih sokova i osvežavajućih pića, dodataka ishrani, začina… - kazali su u Inspektoratu Republike Srpske.

Nastavak na B92...