Izvor: Blic, 29.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupa imitacija života
Skupa imitacija života
Dok se približavamo Štrpcu oklopnim blindiranim vozilom jordanske UN policije, najjužnijoj srpskoj enklavi na Kosovu, putem od Kosovske Mitrovice preko Prištine i Uroševca, zaokupljuju nas nadletanja američkih helikoptera 'apača' prema Šar-planini. Na samo ulazu u Sirinićku župu (opština Štrpce) veliki punkt ukrajinskog Kfora kontroliše ulazak u ovaj podšarski kraj, odakle nije bilo iseljavanja Srba. Pod debelim snegom ocrtavaju se jasno na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sunčanom danu obronci Šar-planine iznad Štrpca.
U Štrpcu smo par dana posle ponovo uspostavljenih konvoja koji idu iz ove srpske oaze prema istoku Srbije i severu Kosova, gde se Štrpčani snabdevaju. Lep dan izmamio je prodavce da izlože robu ispred trgovina. Ima prodaje i na otvorenom prostoru. Kroz centar varošice stalno prolaze vozila iz sastava svih predstavnika međunarodne zajednice, ali najčešća su vozila Kfora. U Štrpcu su pripadnici ukrajinskog, američkog i manjeg broja poljskog Kfora.
- Od kako dođoše ovi stranci, dođe i loše vreme za nas. Ovako mi nisu živeli ni deda ni pradeda. Ovo je gore nego što je bilo pod Turcima. Nikud odavde ne možeš da izađeš bez pratnje, a ovde nemaš ni posla, ni otkud dinar da dođe - žali se Radosav Mikoljšić (74), dok kroz centar Štrpca volujskom zapregom prevozi zaostalu kukuruzovinu. U centru je i najveće stalno prisustvo meštana. Kafana 'Junior' im je glavno sastajalište. U neposrednoj blizini je i zgrada opštine, u kojoj je predsednik Albanac. Njega svakog jutra sa pratnjom dovoze američki vojnici, a takođe i uz pratnju ga sa četvoro ostalih radnika Albanaca vraćaju kući četiri kilometra od Štrpca. Srbi u Štrpcu ne priznaju Bahija Hisenija za predsednika iz jednostavnog razloga, kako se ovde objašnjava, pošto u Štrpcu živi 13.000 Srba, neshvatljivo je da Albanac bude predsednik jer u okolnih četiri čisto albanska i pet mešovitih sela živi oko 2.000 Albanaca.
- U Štrpcu, u sedam čisto srpskih i pet mešovitih sela živi 13.000 Srba, od kojih su 2.000 raseljenih iz susednih opština, a najviše ih je iz Uroševca. Srbi se odavde nisu iseljavali, ali su platili cenu ostanka sa nekoliko ubistava i kidnapovanja. I dan-danas plaćamo cenu imitacije ovog života jer nam Albanci često blokiraju puteve ulaska u Sirinićku župu. Pored toga, ti konvoji nisu sigurni, a najveći nam je problem što nam Unmik i Albanci nameću predsednika Albanca - kaže poslanik u kosovskoj skupštini iz ove opštine Sokol Đorđević.
Srbi u Štrpcu su najzadovoljniji pripadnicima ukrajinskog Kfora za koje kažu da su najkorektniji u obavljanju dužnosti i njihovom obezbeđenju. Na 200 metara od centra Štrpca veliki putokaz sa oznakom za Brezovcu, poznati skijaški centar. Danas na Brezovici radi samo Hotel 'Molika', a najčešći i jedini gosti su predstavnici Kfora i Unmika. Gore je zaposleno i par desetina Srba iz Štrpca koji kažu da nije bilo blokade konvoja da bi bilo daleko više kosovskih stranaca na planini.
Za razliku od nekih sredina na Kosovu, gde Srba nema u kosovskoj policijskoj službi u Štrpcu je čak 65 njih u ovoj policiji. Policijska stanica je u centru varošice, u kojoj je i manji broj američkih vojnika.
- Polako ljudi uviđaju da smo im potrebni. Ima raznih tumačenja zašto će Srbi u kosovsku policijsku službu, ali sve se više shvata da smo mi potrebni narodu. Pa, sada mislim da je 70 odsto Srba u Štrpcu za naš rad. Samo manji broj se ne slaže. No, mi radimo svoj posao odgovorno i savesno patroliramo u svim srpskim selima opštine - kaže Stojadin Bojančević u KPS-u.
U Štrpcu ništa ne radi od privrednih preduzeća. Povremeno četrdesetak radnika prerade metala 'Ivo Lola Ribar' zaposedne mašine u izradi nekih delova za potrebe Kfora. Ovde nije bilo osipanja učenika u školama, čak ih je malo više od dolaska Kfora, pošto je pridošlo oko 2.000 Srba iz okolnih opština. U osnovnoj školi je 483, a u srednjoj 680 učenika.
- Svi mi ovde živimo u nezaštićenom zatvoru dužine 15 i širine pet kilometara. Konvoji su nam pokretni koridori i veza sa maticom Srbijom. Oni nas održavaju u životu - žali se direktor Ekonomsko-trgovinske škole Novica Krstić.
Konvoji iz Štrpca idu svakog dana preko Prištine i Merdara za istočnu Srbiju, jednom nedeljno za sever Kosova i sredom za Skoplje. U svim ovim mestima Štrpčani se snabdevaju namirnicama, ali i robom. Kao i svuda u srpskim oazama na Kosovu, i u Štrpcu se novine željno dočekuju i iščitavaju. U najjužnijoj srpskoj oazi novine iz Beograda stižu u popodnevnim satima, kada se ispred jedinog kioska za štampu stvori red od petnaestak ljudi. Z.V. Vlaškalić
