Izvor: Mondo, 30.Okt.2012, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škola koja ispunjava želje učenika
Škola po modelu Jena sledi poseban pedagoški koncept. Mnogo toga se zasniva na dijalogu. Nije to samo puko podučavanje učenika, već se oni uključuju i u planiranje rasporeda. A ni razred nije jednostavno razred.
Guliver/Getty Images
U ovoj školi u Jeni učenici tri različita godišta idu u isti razred. Jer, u ovoj školi nema klasičnih razreda nego se radi po grupama. Ovde se ne uči napamet, već se umesto toga organizuju timski radovi ili, kako ih nastavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << nazivaju, radne grupe.
“Ove škole su uvek bile poznate kao zanatske. Jer, ovde se radi u radnim grupama, uvek pravimo neke plakate, držimo predavanja, a od ove godine ojačali smo i rad na interdisciplinarnom učenju. Zbog takvog načina rada učenici iz drugih škola zbijaju šale na naš račun," kaže za DW Karl (16) koji u ovu školu ide od svoje šeste godine.
Osim što rade na mnogo opušteniji način učenici škole u Jeni imaju vremena i za pristojnu pauzu. „Upravo je pauza i zbog toga igramo stoni fudbal. Tokom pauze možete i da učite, spavate ili kao mi da igrate stoni fudbal. Ovde se sve može tokom pauze", kaže učenik Karl.
Viceve o svojoj školi Karl i njegovi drugari ne uzimaju ozbiljno. Jer, oni koji ih prave zapravo su možda malo zavidni. Školovanje po konceptu Jena je jedinstveno. Učenici ovde uživaju velike slobode. Tokom predavanja učestvuju aktivno i već od malih nogu na njih se gleda kao na partnere i tako se podstiču na predaniji rad. Hajke Ginter, nastavnica koja u ovoj školi već 16 godina predaje nemački jezik, kaže da je centralna tačka ovog koncepta "rad na projektima".
"Grupni rad u međuvremenu postoji u svakoj školi. Ali, mi s učenicima diskutujemo o tome kako teče projekat. Dogovaramo se kako da dalje vodimo lekciju, koje ćemo sadržaje obrađivati. To je zapravo velika razlika u odnosu na tradicionalne škole. Jer, nastavnici moraju da se odreknu svog mišljenja. Mi smo prisiljeni da ispunjavamo želje učenika kako bismo ih motivisali. A ponekad su i oni kako odmiče projekat prilično ispred nas."
Nastavnici prate učenike na njihovom putu "ka više znanja", kao što to definiše Tomas Rer. On je od pre godinu dana direktor ove škole koja počiva na osnovama slobodnog učenja, i u kojoj učenici pre svega moraju da budu - radoznali. „Važno je izvesti đake na njihov put, a da zadrže svoju radoznalost, da rade zajedno na zadacima, da učenici teme koje ih interesuju mogu da istražuju kada na njima rade."
Karl kaže da je u njegovoj školi upravo posebno to što postoji ležeran odnos s nastavnicima. Oni često prilaze učenicima, pomažu im, ali im ne podilaze već su više u ulozi pedagoškog pratioca - i ono što je najvažnije ne predstavljaju se kao oni koji znaju više. Ali, ima i onih koje u ovoj školi nešto pak nervira.
"Ne volim to što menjamo obuću (smeh). Ne smeta mi. Ali, ujutru morate da dođete pet minuta ranije kako biste se preobuli. I to mnogi učenici smatraju glupim."
(MONDO)
