Izvor: B92, 31.Dec.2023, 09:02
Selaphobia, Santaphobia: Jedna od 10 osoba suočava se sa ovim strahovima
Novogodišnji i božićni praznici za većinu ljudi predstavljaju radosno doba koje provode sa porodicom i prijateljima. Međutim, postoje i oni koji imaju fobije od praznika, piše Daily Mail.
Škotski hipnoterapeut Malkom Struters otkriva bizarne božićne fobije koje su stvarne - od straha od Deda Mraza, pa do onih koji se boje i sopstvene rodbine. On ističe da su ovi strahovi apsolutno stvarni i da mogu biti duboko iscrpljujući.
Strah od Deda Mraza zove se "santaphobia" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i obično počinje nakon lošeg iskustva iz detinjstva. Pored njega, postoji i fobija od bljeskanja božićnih lampica koja se naziva "selaphobia". "Meleagrisphobia" je strah od ćurke, dok "ecclesiophobia" predstavlja strah od crkve. "Cyssanophobia" može biti strah od intimnosti.
Teško je znati koliko tačno pojedinaca ima određenu fobiju povezanu sa praznicima,, ali prema navodima klinike "Cleveland", otprilike jedna od 10 odraslih osoba i jedan od pet tinejdžera u Americi će se suočiti sa određenim fobičnim poremećajem u nekom trenutku svog života. Specifične fobije mogu se jednostavno i brzo lečiti terapijom.
Hipnoterapeut vas može voditi kroz terapiju izlaganja. Strutersove tehnike uključuju navođenje nekoga da ponovi situaciju u kojoj je doživeo fobiju na imaginarnom bioskopskom platnu gde je gleda iz daljine. On ističe i da stvari poput žalosti, raspada porodice i svađa oko Božića mogu kod nekoga izazvati osećaj nelagode u to doba godine.
“Ako ste prilično mladi i vidite članove porodice koji se svađaju, lako biste mogli da primetite kako to postaje negativna asocijacija. Praznici nisu uvek ugodno vreme. Takve uspomene lako možete da ponesete u odraslo doba, a da to onda postane više iracionalna fobija, gde postoji povezanost na nesvesnom nivou, pa čak i na svesnom, između praznika i negativnih stvari iz prošlosti. Iako sebi možete svesno reći da te dve stvari nisu povezane, deo vas u pozadini možda još uvek stvara tu asocijaciju. Možete je prekinuti vrlo brzo i lako, ali lako se formira i to postane vrlo jaka asocijacija. Neki se možda čak i ne sećaju događaja koji je pokrenuo njihovu fobiju od Božića", ističe Struters.
Mnogi će možda žaliti za razgovorom sa dalekim rođacima tokom prazničnog razdoblja, ali neki će se osećati i krajnje nelagodno, toliko da mogu patiti od napada panike u blizini određenih rođaka, čak i onih s kojima su u bliskom odnosu. Strah bi se čak mogao proširiti i na tuđu rodbinu, rekao je Struters.
"Ta vrsta udruživanja može postati prilično nebulozna. Naši mozgovi su 'smešni'. Stvaraju čudne asocijacije. Ne mora uvek imati smisla za druge, nema smisla čak ni za nas same. To bi mogli biti rođaci drugih ljudi ili druge situacije koje su potpuno nepovezane s incidentom, ali i dalje izaziva taj strah, tu paniku", objašnjava hipnoterapeut.
"Takva fobija može poticati iz detinjstva iz lošeg odnosa s nekim rođakom. Ako je incident u detinjstvu nešto veoma ozbiljno poput zlostavljanja, to bi verovatno išlo dalje od fobije i prešlo u PTSP", rekao je Struters.
Struters je imao klijenta u 30-ima koji se ceo život bojao blještavih svetala. Uprkos hipnoterapiji, nikada nije otkrio temeljni uzrok fobije.
“Klijent je bio vrlo svestan da se ne boji blještavih svetala. On je to znao, ali je još uvek imao tu reakciju na one sajmove, božićne, svetlucave. Zna da je to iracionalno, ali u isto vreme i dalje ima tu reakciju. Zaobišli smo tu reakciju, menjajući način na koji percipira svetla na nesvesnom nivou jer je tu okidač bio ugrađen. Mnogi pokušavaju da izbegnu situacije koje izazivaju strah, ali vrlo je teško to učiniti u vreme praznika kada su trepereća svetla svuda”, pojasnio je Struters.
Čuli ste za strah od klovnova, ali postoje i oni koji se boje Deda Mraza.
"Verovatno je to proizašlo iz interakcije u detinjstvu. Mala deca koja su povedena, 'bačena' na kolena Deda Mraza, kada je sve to sasvim novo i verovatno prilično neodoljivo, mogla bi stvoriti tu asocijaciju", rekao je Struters.
"Svi ih gledaju, čekaju odgovor, očekujući da će biti srećni. Svi smo videli te slike male dece na kolenima Deda Mraza kako plaču - dodajte na um i to kako neki od onih starih Deda Mrazova nisu bili najsjajniji. Izgledali su prilično zastrašujuće", objašnjava hipnoterapeut.
Radi se o potencijalno prilično zastrašujućem događaju za malo dete i lako je shvatiti kako dete može povezati traumatičan događaj s Deda Mrazom koji je okidač za taj strah.
"Strah od Deda Mraza verovatno je malo ređi od, na primer, straha od klovnova, ali pretpostavljam da bi za mnoge to bio vrlo sličan razlog iza vrlo slične reakcije. Klovnovi i Deda Mraz, zanimljivo, danas se koriste da plaše ljude. Ove prethodno radosne slike su korišćene za horor filmove i za reprodukciju na te teme", pojašnjava Struters.
Ona je povezana je sa dva različita straha - strahom od same zgrade ili strahom od onoga što crkva predstavlja. To bi mogla biti posledica negativnog iskustva u crkvi ili nelagode povezane s idejom kažnjavanja zbog nevođenja verski moralnog života.
Obično fobije proizlaze iz iskustava i sa mesta, a između to dvoje se brzo mogu stvoriti jake asocijacije.
"Onda to postaje neproporcionalno, tako da ako ste imali negativno iskustvo u crkvi, lako biste se mogli bojati crkava. To nekako ima smisla. Ali u isto vreme, racionalno, to nema smisla. Ono što se dogodilo čak i ne mora biti nešto posebno izrazito traumatično. To čak može biti krštenje i polivanje vodom, ili stvarno dosadno venčanje na kojem ste bili. I odjednom se s vremenom razvije strah od crkava", ističe Malkolm.
"Crkve mogu biti uznemirujuća mesta za decu. Postoji očekivanje da ćute, što nije prirodno mnogim mališanima. Ako dete nije tiho i onda ga zbog toga grde i odbijaju, onda ono preuzima tu emociju i povezuje je s tim mestom", objašnjava Struters.
Pevanje u horu moglo bi uzrokovati teskobu u to vreme, ali ono s čime se zapravo povezujete je crkva, a ne pevanje. Javni nastup u bilo kom dobu izaziva veliku teskobu kod mnogih.
Za neke manje religiozne porodice, Božić je jedno od retkih doba godine u koje će otići u crkvu.
"Lako biste mogli izbegavati odlazak u crkvu značajan deo svog života, ali onda odete na venčanje ili sahranu ili u vreme Božića, te tad shvatite da možda niste ni primetili fobiju dok niste ponovno na tom mestu" - rekao je Struters.
Velika pečena ćurka središnje je mesto na mnogim božićnim stolovima, ali osoba s ovom fobijom teško će je pojesti. Nekima odgovara kuvana ćuretina, ali neće prići ni blizu živoj.
"Vrlo je specifično. Ali opet, životinje izazivaju mnogo fobija. Ptice su uopšteno prilično česte", kaže Malkolm.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
