Izvor: B92, 04.Dec.2012, 10:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sekvoje: Najveća živa bića na Zemlji

Džinovska sekvoja "Grant" iz Sijera Nevade, istisnuta je sa drugog mesta najvećih sekvoja na svetu, posle sveobuhvatnog merenja kojim je ustanovljeno da je od njea veći "Predsednik", čija je zapremina procenjena na 1.529 kubnih metara drveta.

I posle 3.240 godina, "Predsednik" i dalje raste isto kao i ranije što najviše iznenađuje naučnike koji ispituju kako će na sekvoje uticati klimatske promene i da li ta vrsta drveta - najvećih živih bića na Zemlji - ima ulogu u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << borbi protiv njih.

Merenje sekvoja bilo je deo desetogodišnjeg istraživanja sekvoja i klimatskih promena, a mere "Predsednika" opovrgle su prethodnu pretpostavku da veliko drveće sporije raste u starijem dobu.

To znači, kako smatraju stručnjaci, da će količina ugljen-dioksida koju džinovsko drveće apsorbuje foto-sintezom, nastaviti da se povećava tokom njihovog životnog veka.

"Predsednik" je na dosadašnjoj listi internet enciklopedije Vikipedije bio treće po veličini drvo među džinovskim sekvojama. Sada, sa obimom većim od 28 metara i zapreminom od 1.275 kubnih metara mase stabla, i još 255 kubnih metara mase grana, "Predsednik" je 15 odsto veći od "Granta", poznatog i kao američko Božićno drvo.

"Predsednik" raste za po jedan kubni metar drvne mase tokom kratke, šestomesečne godišnje vegetacije, i po tome je jedno od najbrže rastućih drveta u svetu.

Njegove 2 milijarde listova su verovatno najveći broj koji ima neko drvo i po tome je jedno od najefikasnijih po pretvaranju ugljen-dioksida u hranljiv šećer tokom fotosinteze.

Ipak najveća svetska sekvoja je i dalje "General Šerman", takođe u Sijera Nevadi, čija je zapremina za 57 kubnih metara veća od "Predsednika".

Džinovske sekvoje toliko porastu i dugovečne su zbog toga što je njihovo drvo otporno na bolesti i štetočine koje ugrožavaju drugo drveće, a debela kora štiti ih od požara.

Tolika produktivnost i otpornost čine sekvoje i njihove rođake kandidatima za plansko gajenje radi smanjenja visoke koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu, koja izaziva otopljavanje klime.

Pošto je prirodno stanište sekvoja Kalifornija, za naučnike je zanimljivo to što su ih prvi doseljenici u Ameriku poslali u svoju postojbinu, Veliku Britaniju, a sadili su ih i na Novom Zelandu gde se nalazi i najveće ikada zasađeno drvo - sekvoja iz 1850. godine, čiji je prečnik 4,6 metara.

Nastavak na B92...