Izvor: B92, 22.Apr.2011, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seks - normalno i neuobičajeno
Postoje neki uobičajeni modeli seksualnog ponašanja s kojima se osećamo „ugodno", i oni ne izazivaju u nama čuđenje ni nelagodu.
Piše: Nataša Barolin Belić, seksualni terapeut i savetnik za veze
Za različite ljude ti „uobičajeni modeli" su svakako, različiti – ono što je jednoj osobi ili paru prihvatljivo, nekom drugom izaziva veliku neugodu.
Postoje i neke, ne tako tipične, varijacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u seksualnom ponašanju o kojima se manje otvoreno priča i o kojima ljudi koji ih žele ili praktikuju, ne pričaju uopšte. Međutim, i o njima treba razgovarati i razmišljati jer na taj način možemo naučiti više o prirodi ljudske seksualnosti, takođe, takvi razgovori povećavaju našu toleranciju prema drugima koji su različiti od nas i koji imaju različite preferencije.
Kad govorimo o neuobičajenim modelima seksualnog ponašanja ili ne tipičnim varijacijama, važno je naglasiti da definisanje „normalnog" i „neuobičajenog" u području ljudske seksualnosti nije jednostavno. Razlika između normalnog i nenormalnog, po Mastersu i Johnsonovoj, je u neku ruku proizvoljna jer najčešće uključuje neku vrstu ocenjivanja vrednosti (Masters & Johanson „Ljudska seksualnost, Naklada Slap) i pitanje je gde ćemo postaviti granicu.
U prošlosti su neki oblici seksualnog ponašanja nazivani devijacijama, što je stigmatizovalo osobe i činilo da se zatvaraju i ne pričaju o svojim seksualnim sklonostima. Ako ste u braku ili u vezi sa osobom koja ima neku posebnu seksualnu sklonost onda je razgovor važan. Danas te posebne sklonosti zovemo parafilije ili seksualne varijacije. Parafilija je stanje kod kojeg seksualno uzbuđenje i zadovoljenje osobe zavisi o maštanju o nekom neoubičajenom seksualnom iskustvu koje postaje primarni fokus seksualnog ponašanja.
Parafilija može biti usmenrena na neki određeni predmet, rublje, deo tijela, ili određene aktivnosti kao npr. telefonski pozivi, Internet pornografija i dr.
Istraživanja pokazuju da su parafilije značajno češće kod muškaraca nego kod žena. Priroda parafilije je je obično vrlo specifična i nepromjenjljiva. Ponekad se parafilijski izbor događa samo povremeno i epizodno, međutim, češće je prisutna kao trajno stanje.
Američko udruženje psihijatara definiše tri razine težine parafilija:
Blaga – osoba je značajno pogođena opetovanim parafilijskim potrebama, ali nikada ne deluje po njima
Umerena – osoba povremeno deluje prema parafilijskim potrebama
Teška – osoba koja učestalo deluje prema parafilijskim potrebama. Osobe s razvijenom parafilijom najčešće postaju zaokupljene razmišljanjem o postizanju seksualnog zadovoljenja u tolikoj meri da su sve druge aktivnosti značajno zanemarene. Neretko, druge seksualne aktivnosti, koje nisu u okviru parafilije, prestaju da budu privlačne i uzbuđujuće i osoba ima poriv nadopuniti ih parafilijskim fantazijama. Kod vrlo razvijenih parafilija, muškarac možda neće moći postići erekciju ako nema i parafilijskog sadržaja.
Šta to konkretno znači za jednu vezu u kojoj, npr, muškarac ima posebne sklonosti prema gledanju internet pornografije i gde on dobija potpuno seksualno zadovoljenje samo kad gleda takve filmove ili scene.
Takva osoba će i u braku ili vezi želeti da oseti puno uzbuđenje i želeće da u vođenje ljubavi sa partnericom uključi i gledanje takvih sadržaja.
Svakako, postavlja se pitanje da li će partnerica prihvatiti takav seksualni model? Ako se radi o nekom delu rublja, npr, „halterima" ili pak o visokim potpeticama, osoba koja ima takvu seksualnu sklonost hteće da partnerica nosi takvo rublje ili takve cipele za vreme vođenja ljubavi.
Ponekad osobe s parafilijama odaberu zanimanje ili hobi koji će im omogućiti da budu više u kontaktu sa željenim erotskim nadražajima, npr. prodaja ženskog rublja ili ako je npr. ženska kosa predmet želje onda muškarci mogu izabrati da budu frizeri za žene....)
Ako su naše granice između „normalnog" i „nenormalnog" krute i čvrste i ako takave sklonosti ne možemo uklopiti u našu sliku „normalnosti", veza s osobom koja ima umereni ili teški oblik parafilije imaće velikih izazova. I jedno i drugo (osoba sa sklonosti i partnerica) će se osećati frustrirano i nezadovoljno.
Radila sam s više parova kod kojih su bile prisutne neke parafilije u umerenom i teškom obliku kod muškaraca i partnerice su različito reagirale. Nekoliko njih su to doživljavale teško, mislile da one takve kakve jesu (npr. bez štikli i perike) nisu dovoljno dobre svojim partnerima i patile su. Nisu mogle razumeju da njihovi partneri nemaju želju i potrebu za vođenjem ljubavi s njima a imaju želje i potrebe za seksualnim stimulansom koji dobijaju kroz svoju parafiliju. Neke (doduše njih je bilo manje) su prihvatile takve posebne sklonosti i u određenoj meri ih uklopile u seksualni život. Važno mi je reći da su svi parovi koje spominjem, ostali zajedno, I nijedan par se nije rastao zbog parafilijskih sklonosti, samo što je nekim zajednički život teži a neki se sa svojim seksualnim specifičnostima lakše nose. Humor i jedan ne-opterećujući pristup može puno pomoći.
Međutim, najčešće to nije lako. Nema pravila što je od navedenog ispravno. Svaki par i svaka osoba to treba da definiše u skladu sa svojim ličnim vrednostima i sopstvenom „moralnom skalom".
Ukoliko par nije otvoren, ukoliko nema razgovora na višem nivou, takva posebna seksualna sklonost kada se otkrije (ako ju je partner skrivao) ili kada je sam otvoreno iznese, može izazvati čak i nepremostive probleme u međusobnim odnosima, odnosno, prekid veze.
Ako pak postoji puno područja u kojima se dvoje ljudi razumeju, podržavaju i zajednički rastu, ako se mogu blagonaklono šaliti jedno s drugim, biće lakše uklopiti i neku seksualnu varijaciju u zajednički život.
Seks - normalno i neuobičajeno
Izvor: medio.rs, 23.Apr.2011, 02:17
Postoje neki uobičajeni modeli seksualnog ponašanja s kojima se osećamo „ugodno, i oni ne izazivaju u nama čuđenje ni nelagodu.
