Izvor: B92, 25.Okt.2013, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šećer - državni neprijatelj broj jedan
Nova studija švajcarske banke Credit Suisse otkriva ulogu šećera i zaslađivača u aktuelnim zdravstvenim pitanjima o dijabetesu i gojaznosti.
Rezultat prekomerne konzumacije šećera vidljiv je na telima miliona ljudi širom sveta, ali iz Credit Suissea tačno prikazuju koliko nam je taj problem izmakao kontroli.
Oko 400 miliona ljudi širom sveta boluje od dijabetesa tipa dva, a od te bolesti godišnje umre 4,8 miliona ljudi.
Svetsko zdravstvo na taj sve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << veći problem troši 470 milijarde dolara, što je više od deset odsto ukupnih svetskih zdravstvenih troškova.
Do 2020. godine broj obolelih mogao bi dostići 500 miliona, a na lečenje i suzbijanje bolesti trošiće se i do 700 milijardi dolara.
Konzumacija šećera počela se menjati u 70-im i 80-im godinama prošlog veka, kad je porasla zabrinutost zbog srčanih bolesti za koje su okrivljene masnoće. Iz tog razloga su se hrani počele dodavati velike količine šećera kako bi ona imala bolji ukus.
Gotovo sve što danas pronalazimo na policama prodavnica zasićeno je šećerom što ga čini ogromnim delom (17 odsto) naše ukupne ishrane.
Ko troši najviše šećera?
Izračunato je da prosečna osoba dnevno u svoj organizam unese 17 čajnih kašičica šećera, otprilike 45 odsto više nego pre 30 godina. Američko udruženje koje brine o zdravlju srca preporučuje devet kašičica dnevno za muškarce, a šest za žene.
Ono što nas ne čudi je činjenica da je vodeći potrošač šećera u svetu SAD sa 40 čajnih kašičica šećera po osobi na dnevnoj bazi. Iz tog razloga je 35 odsto američke dece gojazno, a deset odsto Amerikanaca boluje od dijabetesa tipa dva.
Za SAD-om ne zaostaju mnogo ni Brazil, Argentina, Meksiko i Australija s 35 do 38 čajnih kašičica šećera dnevno.
Zaslađena pića su najveći problem
Oko 43 odsto šećera u ishrani najvećih konzumenata ove namirnice dolazi iz zaslađenih napitaka s kojima je usko povezan upravo dijabetes. Jedna limenka nekog pića sadrži oko osam čajnih kašičica šećera, što je već više od 90 odsto preporučene dnevne doze za prosečnog muškarca.
U poslednje vreme se mnogo ulaže u osveštavanje čovečanstva o ovom rastućem problemu u svetu, ali ta akcija ne dopire podjednako do svih; mnogo zavisi od činjenicaa kao što su mesto na kom živi, stepen obrazovanja, prihodi i slično.
Credit Suisse predlaže uvođenje većih poreza kako bi se iz tog fonda finansirala medicinska sredstva za borbu protiv dijabetesa i prekomernu konzumaciju šećera, a tvrde i da svetske vlade više ne mogu ignorisati socioekonomske posledice i pojave modernog doba.
Nakon što se pokazalo da je veći porez uzrokovao neke promene u duvanskoj industriji, iz Credit Suissea tvrde da bismo tako nešto mogli uskoro da očekujemo i u šećernoj industriji.
