Izvor: B92, 21.Okt.2019, 09:42

Satima je odjekivala rafalna paljba: Bio je to jedan od najvećih zločina Nemaca u II svetskom ratu

Satima je odjekivala rafalna paljba: Bio je to jedan od najvećih zločina Nemaca u II svetskom ratu

Nekoliko sati tog 21. oktobra 1941. godine u Šumaricama je odjekivala rafalna paljba. U 14 sati je sve utihnulo. Počelo je u sedam ujutru. Tog dana streljano je oko 2.300, a kvota tog dana, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena.

Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika.

Nemački okupatori su, kao odmazdu za pogibiju 10 svojih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << puka Vermahta, u Šumaricama 21. oktobra streljali 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće. Najmlađe dete imalo je 11 godina.

Taj događaj predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, i jedan je od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u tom ratu.

Nemački okupator streljao je civile u Kragujevcu u znak odmazde, a povod su bili nemački gubici u borbama 1. oktobra na putu Kragujevac-Gornji Milanovac, u kojem su Nemci imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika.

Tim streljanjem dosledno je primenjena naredba tadašnjeg generala Franca Bema od 10. oktobra 1941. godine, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 Srba za ranjenog.

Zločin u Kragujevcu ostao je upamćen i po rečima profesora koji je sa svojim razredom izašao na streljanje i rekao "Pucajte, ja i dalje držim čas".

Osim toga, pesnikinja Desanka Maksimović nakon što je čula detalje masakra napisala je "Krvavu bajku":

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

Iste su godine

svi bili rođeni,

isto su im tekli školski dani,

na iste svečanosti

zajedno su vođeni,

od istih bolesti svi pelcovani

i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu

umrla je junačkom smrću

četa đaka

u istom danu.

A pedeset i pet minuta

pre smrtnog trena

sedela je u đačkoj klupi

četa malena

i iste zadatke teške

rešavala: koliko može

putnik ako ide peške...

i tako redom.

Misli su im bile pune

i po sveskama u školskoj torbi

besmislenih ležalo je bezbroj

petica i dvojki.

Pregršt istih snova

i istih tajni

rodoljubivih i ljubavnih

stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom

da će dugo

da će vrlo dugo

trčati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu

ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu

umrla je junačkom smrću

četa đaka

u istom danu.

Dečaka redovi celi

uzeli se za ruke

i sa školskog zadnjeg časa

na streljanje pošli mirno

kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

istog časa se uzneli

do večnog boravišta.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.