Izvor: BKTV News, 09.Dec.2014, 19:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samopouzdanje: kad se sukobe narav i vaspitanje
Naša iskustva utiču na to kako ćemo videti sebe, do koje mere će nas, po našem osećanju, drugi ceniti i koliko ćemo sami sebe ceniti. Kao mali učimo na osnovu onoga što vidimo, čujemo i što nam se kaže.
Ako su vam u detinjstvu i mladosti govorili da ste beskorisni ili vas nikad nisu hvalili ni nagrađivali za neko postignuće, mnogo su veći izgledi da kao odrasli patite od niskog samopoštovanja, i verovatnije će ono biti izraženije i teže ćete ga prevladati. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << To je zato što nikada niste ni imali prilike da sebe posmatrate pozitivno (za razliku od slučaja kada se NSP javi u zrelijem dobu).
Ukoliko niste imali prilike da izgradite samopouzdanje, u teškim trenucima nećete imati za šta da se uhvatite – neće postojati pozitivan sistem vere u sebe koji bi vam pomogao. Automatski ćete misliti da niste dovoljno sposobni, dovoljno privlačni, dovoljno pametni i tako dalje, pošto nikada niste drugačije ni videli sebe.
Međutim, ukoliko ste kao mali bili voljeni, hvaljeni i podržavani, veća je verovatnoća da sada posedujete zdravo samopoštovanje i da ste prilično samouvereni. Pošto ste već doživeli osećanje samopouzdanja, voljenosti i sposobnosti, biće vam lakše da se setite tih utisaka kad god savladavate neke teške trenutke.
Dakle, to je što se tiče vaspitanja, ali veliku ulogu igra i priroda. Gensko nasleđe, dobijeno od roditelja, doprinosi oblikovanju našeg temperamenta, a i on će uticati na verovatnoću da budemo samouvereni ili da patimo od NSP-a. Ukoliko smo ekstrovertni, uživaćemo u rizicima i jedva ćemo dočekati da izađemo iz svoje zone sigurnosti kako bismo izvideli za šta smo sposobni i ispitali svoja umeća. Ekstrovertne osobe obično imaju i pokazuju zdravo samopoštovanje. S druge strane, introvertna osoba će verovatnije oklevati, ćutati i gledati da zaštiti sebe, što znači da će retko kad imati priliku da potvrdi valjanost svojih stavova ili da proveri ume li da se izbori sa izazovima. Introvertne osobe su obično podložnije NSP-u. Postoji i sredina, razume se, ali s kakvim god urođenim odlikama da smo došli na ovaj svet, vaspitanje će ih samo dodatno suzbiti ili naglasiti.
Predstave o samopouzdanju i samopoštovanju koje smo stekli u detinjstvu ponekad je teško promeniti, pošto su već postale deo našeg unutrašnjeg sistema uverenja i utiču na to kako tumačimo događaje i vidimo sebe i kad odrastemo.
Međutim, kao što je već rečeno, čak i neko ko je bio izrazito samouvereno dete može podjednako patiti od manjka samopoštovanja i samopouzdanja kao odrastao. Ovde ćemo nabrojati neke česte „ubice samopouzdanja“ koje nam mogu iz temelja promeniti pogled na sebe.
Česte ubice samopouzdanja
Koliko će vas ozbiljno pogoditi nabrojana iskustva – zavisi od toga koliko vam se često događaju, koliko im verujete u trenutku kad se događaju i koliko će dugo trajati. Možda vam se upravo dešavaju, a možda ste ih proživeli i dok ste bili mali.
Utisak da ne možete da se izborite sa stresom: uverenje da ne umemo da se izborimo s konkretnim događajem ili situacijom može izazvati obeshrabrenost, demoralisanost i osećanje usamljenosti. Ono će nam podriti samopouzdanje i može se razviti NSP. Primeri: neko vas maltretira ili zastrašuje na poslu, ljubavni partner vas zlostavlja, preživljavate raskid, osećate se izolovano od prijatelja i porodice, susreli ste se s nekom krupnom životnom promenom (npr. postali ste roditelj ili tehnološki višak), zapali ste u finansijske poteškoće, nesigurni ste u svoju budućnost, preživeli ste traumatičan događaj ili je posredi zdravstveni problem (vaš ili nekoga vama bliskog).
Ne ispunjavamo standarde: ovaj problem može imati dva vida – čini vam se da ne ispunjavate standarde koje drugi očekuju od vas i čini vam se da ne ispunjavate standarde koje ste sami sebi postavili. Možda znate da niste dobar radnik, a možda su to otvoreno rekli i drugi, pa doživljavate kritiku (v. sledeći pasus), dobijate otkaz ili vas ismevaju.
Neprestane kritike: sposobnost da prihvatimo konstruktivnu kritiku sastavni je deo funkcionalne odrasle ličnosti, ali ako je kritika nezaslužena, preoštra ili neprestana, i ako nikada nema protivtežu u vidu pohvale i priznanja uspeha, može nam uništiti samopouzdanje i samopoštovanje. Stepen u kom nas kritika pogađa biće određen i time od koga je potekla i koliko cenimo mišljenje te osobe (npr. da li je posredi šef, mlađi saradnik, prijatelj, roditelj ili partner).
Odsustvo pozitivnih stimulacija: niko nije preterano grozan prema vama, ali postoji izrazit nedostatak pažnje, pohvale, bodrenja, posvećenog vremena, topline i nežnosti. Čini vam se da vaša ličnost nikoga ne zanima. U detinjstvu ćemo zaključiti da je to zato što nešto s nama nije u redu i da nismo ni zaslužili pažnju, ali ta osećanja mogu da se pokrenu, prvi put ili iznova, i kad smo odrasli.
Osećanje izgnaništva: osećamo se (ili smo se osećali dok smo bili mali) odbačeni, bilo to u školi, kod kuće, na poslu ili uopšteno. Iako nas možda ne kritikuju zbog „drugačijih“ interesovanja, sposobnosti ili ličnosti, čini nam se da su komentari o nama negativno obojeni, dok osobine naših vršnjaka, kolega itd. svi hvale ili čak veličaju. Popularna kultura može imati veliku ulogu u našem stavu da li smo „normalni“ ili ne, naročito kada je reč o fizičkom izgledu, društvenim interesovanjima i popularnosti.
Porodični problemi: razvod, bolest ili otkaz na poslu mogu strahovito uticati na porodicu – na međusobne odnose njenih članova i na stabilnost koju oni nude ili očekuju. Pa i naša uloga u porodici – kako nas ukućani doživljavaju ili kako se prikazujemo u njenoj dinamici – može imati velikog udela u našem doživljaju sebe i uverenju kako nas drugi doživljavaju. Možda nećemo biti sposobni da i dalje budemo ona ličnost za koju verujemo da nam je još davno dodeljena (npr. uloga crne ovce, najpametnijega, najnepouzdanijega itd.).
Društveni položaj: na naše viđenje sebe umnogome utiče i naše mišljenje o tome kako se uklapamo u društvo. Klasa, bogatstvo, etničko poreklo, politički stavovi, religija – sve to oblikuje ugao iz kog sagledavamo sebe i svoju porodicu. Ako se susretnemo s pred rasudama ili neprijateljstvom baziranim na nečijem ubeđenju da smo mi sami ili naši stavovi zbog nečeg „neprihvatljivi“, može se drastično promeniti naša procena sopstvene vrednosti.
Zlostavljanje (fizičko, emocionalno ili seksualno): ako smo u detinjstvu preživljavali zlostavljanje, česte kazne, zanemarivanje ili loše postupanje, svakako će nam ostati ožiljci. Ono što im se dešava deca često tumače kao nešto za šta su sama odgovorna – kao da su na neki način sama za to kriva – a to može ostaviti trajne posledice na samopoštovanje. Zlostavljanje u starijim godinama može podjednako narušiti ličnost, pošto će neprestano biti prisutan začarani krug samookrivljavanja. Možda ćemo smatrati da smo, kao odrasla osoba, morali biti sposobni da nešto preduzmemo, ili da se to desilo zato što smo sami doneli neke odluke, te moramo da živimo s njima. Ovo nije tačno. Bilo da ste zlostavljani kao odrasla osoba, bilo da ste zlostavljani kao dete, apsolutno niste vi za to krivi – to nije smelo da vam se desi i vi ste 100% oslobođeni svake krivice.
Uticaj slabog samopouzdanja i niskog samopoštovanja
Uticaj osećanja da nismo nečemu dorasli ili da nam nešto manjka može da izazove pravu katastrofu. A naša osećanja i razmišljanja neizbežno će uticati i na naše postupke. Evo nekih tipičnih bihevioralnih odgovora na osećanje nesigurnosti:
Postajemo introvertni ili ekstrovertni: ako se osećamo nesigurno i postajemo preosetljivi na kritiku i neodobravanje, može se dogoditi da zaziremo od društvene interakcije, ili pak da preterujemo s njom, gledajući da svima udovoljimo.
Postajemo radoholičar ili zaziremo od rada: strah od neuspeha ili osećaj da varamo druge može nas naterati da radimo neprekidno ne bismo li se dokazali, ali i da potpuno izbegavamo posao kako bi nam pomanjkanje uloženog truda poslužilo kao izgovor za neuspeh.
Ne primećujemo komplimente i pohvale: usredsredili smo se samo na negativne komentare, koji nam podrivaju sposobnost i ulogu, i ne čujemo ništa od onoga što ukazuje na to da se zapravo lepo snalazimo i dobro napredujemo.
Pomoć kod trauma iz prošlosti
Žrtve trauma preživljenih u detinjstvu i odraslom dobu mogu se oporaviti i oporavljaju se. Stručni savet specijaliste za traume i zlostavljanja može vam pomoći da pretresete to što se desilo. Ukoliko ste zainteresovani za dodatnu pomoć, možete se obratiti svom lekaru opšte prakse, pa će vas on uputiti na adekvatnog specijalistu.
Izbegavamo i odugovlačimo: izbeći ćemo ili odložiti sve situacije gde će neko suditi o nama ili nas procenjivati, i gde bi mogao izbiti sukob (npr. radni projekat ili buran raskid). Takođe nećemo pokušavati da se oprobamo ni u čemu novom da se ne bismo slučajno zapetljali (što bi bilo potpuno normalno!).
Ne vodimo računa o sebi: pomanjkanje vrednosti koje pripisujemo sebi značiće i da ne vidimo neku naročitu svrhu u posvećivanju svome izgledu ili zdravlju. Prejedaćemo se ili nećemo dovoljno jesti, prestaćemo da vežbamo, „lečićemo“ se alkoholom ili drogama, zapostavićemo ličnu higijenu. Može se dogoditi i upravo obrnuto: počećemo da preterujemo s vežbanjem, ulagaćemo sate u usavršavanje svog izgleda na osnovu sopstvenog mišljenja o tome šta je privlačno.
Samopouzdanje je nešto što se uči; dakle, otkuda god da potiče vaša nesigurnost, ne mora vladati i vašim životom.
Ključna razmišljanja
Možete raskinuti začarani krug NSP-a tako što ćete menjati svoja osećanja, razmišljanja i ponašanje.
Nebitno je da li su vaši problemi sa samopouzdanjem i NSP-om počeli kad ste bili dete ili u odraslom dobu – postoje proaktivne metode pomoću kojih ih možete rešiti.
Osećanje nesigurnosti ponekad je potpuno prirodno – jedino treba da naučite kako da vam se javi samo ponekad.
Izvori: Odlomak iz knjige „Samopouzdanje“ (Džo Asmar, Džesami Hoberd, Laguna, 2014.), Detinjarije.com
The post Samopouzdanje: kad se sukobe narav i vaspitanje appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
