Izvor: BKTV News, 14.Sep.2014, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠTA JEDEMO Svinjski papci i u bombonama, crvi u konzervama…
Sastojci dobijeni iz dabrovih analnih žlezda, katrana, ljudske kose, perja, buba i izmeta insekata delovi su velikog broja namirnica koje svakodnevno jedemo.
Većinu ovih sastojaka nikada nećete pronaći na deklaracijama, jer se kriju iza naziva “prirodne arome“ ili “prirodne boje“, a mnogi se tretiraju kao deo proizvodnog procesa pa se kao takvi ne smatraju sastojkom i ne pojavljuju na ambalaži.
Hemičari nam objašnjavaju da to odakle je izolovana određena >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << supstanca ništa ne znači, jer je supstanca supstanca, bilo da je izolovana iz nekog cveta ili iz goveđih papaka. Ipak, kada čujemo da se u omiljenom sladoledu nalazi sastojak izvučen iz analnih žlezda dabra, nije nam svejedno.
Dabrove analne žlezde, Castroreum
Ljubitelji sladoleda od vanile jeli su, a da nisu znali, sastojke koji se dobijaju iz analnih žlezda dabra. Ova supstanca odobrena je kao prehrambeni aditiv koji se koristi kao aroma vanile, pa je dopušteno da se obeležava i kao “prirodna aroma”.
Ljudska kosa, L-cisterin
L-cisterin nastaje iz ljudske kose ili pačjih pera, a koristi se za pojačanje ukusa i za produžavanje roka trajanja. Nalazi se u pekarskim proizvodima i daje mekoću pecivima, hlebu i kolačima.
Protivpožarno sredstvo, bromirano biljno ulje (BVO)
Retardant je supstanca koja smanjuje zapaljivost, ali se nalazi i u kiseloj vodi sa ukusom limuna, sokovima od agruma i gaziranim sokovima. Zadatak joj je da spreči sastojke da se dezintegrišu, a izaziva neurološke probleme, utiče nepovoljno na fetus i na plodnost.
Biodizel, tercijarni-butil-hidrokinon (TBHQ)
Biodizel se kao konzervans koristi u proizvodnji guma za žvakanje i krekera sa sirom, a jedemo ga i u pilećim medaljonima. Samo jedan gram može da izazove bolest.
Izlučevine buba
Tajna sjajne crvene boje žele dezerta krije se u izlučevinama svilene bube. Izlučevine ovih insekata ubacuju se još i u neke voćne jogurte, sirupe, sladoled, bombone, sok od grejpfruta.
Arsen i riblji mehur
Pivari i vinari za uklanjanje ostataka kvasca i uklanjanje mutnoće koriste dijatomejsku zemlju koja sadrži gvožđe i metale, pa tako i arsen. Vrsta kolagena nastala iz ribljeg mehura takođe se koristi za bistrenje piva i vina.
Pesak, silicijum-dioksid
Dodaje se u hranu kao sredstvo protiv grušanja, ali i za kontrolu vlage. Najviše ga ima u soli, supama iz kesice, dodacima za jela…
Gorivo za avione, butil hidroksi-toluen (BHT)
Ovo gorivo ima ulogu antioksidanta koji služi da održi svežinu namirnica, a nalazi se u žitaricama. Ima isti hemijski spoj kao i naftni proizvodi.
Vezivno tkivo životinja
Želatin se pravi od kolagena koji nastaje kuvanjem vezivnog tkiva životinja. Danas se želatin najčešće dobija iz svinjske kože i papaka, koje mi jedemo u obliku gumenih bombona.
Natrijev borat, E285
Boraks je čest sastojak tečnosti za čišćenje, ali se u isto vreme nalazi i u skupocenom kavijaru. U SAD je njegova upotreba zabranjena.
Viršle i amonijak
Homogena ružičasta pasta od koje se prave viršle dobija se procesom koji se naziva mehanička separacija mesa, što je jeftin način da se iz mesa izbace ostaci kostiju i hrskavica. Pri završetku separacije hrana je puna bakterija, pa se ova masa “kupa“ u velikoj količini amonijaka.
Ovčji sekret, lanolin
Lanolin je vosak koji se dobija pranjem ovčje vune. Ovaj masni sekret izvor je aditiva koji se koristi za omekšavanje žvakaćih guma, a nalazi se i u kozmetici.
Dlake glodara
Svaki veliki skladišni prostor često je dom i glodarima. Upravo zato američka agencija za bezbednost hrane dopušta određene količine dlaka glodara u proizvodima pod etiketom “nezaobilazne mane”. Tako se jedna dlaka glodara nalazi u 100 grama čokolade, a 22 dlake glodara u 100 grama cimeta. Ova agencija odobrila je i da se 19 crva i 74 gnjide mogu naći u konzervi od 100 grama pečuraka.
The post ŠTA JEDEMO Svinjski papci i u bombonama, crvi u konzervama… appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Šta jedemo, a ne znamo: Prirodne arome u vidu dabrove analne žlezde, perja, svinjskih papaka...
Izvor: 24sata, 14.Sep.2014
Sastojci dobijeni iz dabrovih analnih žlezda, katrana, ljudske kose, perja, buba i izmeta insekata delovi su velikog broja namirnica koje svakodnevno jedemo...Većinu ovih sastojaka nikada nećete pronaći na deklaracijama, jer se kriju iza naziva “prirodne arome“ ili “prirodne boje“, a mnogi...
