Izvor: Blic, 16.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romantične priče su oslonac života
Romantične priče su oslonac života
Beogradska glumica Ivana Mihić, uprkos skepticima, uspela je i kao producent. Svedoče o tome filmovi njene producentske kuće 'Horizont 2000' na svetskim festivalima. A usput nije ostavila ni glumu. Svojevremeno, nezaobilazno pitanje za nju bilo je koliko su poznati roditelji (Gordan Mihić i Vera Čukić) odredili njen put. Govorila je, tada, da je to opterećuju gotovo srazmerno onoliko koliko joj pomaže. Danas, reklo bi se, više nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrebe za takvim pitanjima jer ona je, u skladu sa 'diktatom' svog vremena i doba, 'uzela stvar u svoje ruke' i otisnula se u producentske vode. A za tu priču važan je i predstojeći zakon o kinematografiji koji će se, kako tvrde poznavaoci prilika, ubrzo naći u skupštinskoj proceduri. I to, zašto da ne, sa one tačke gledišta koja, na ovaj ili onaj način, pripada lepšem polu.
Producirali ste nekoliko filmova. Da li ste zadovoljni njihovim dometom?
- Izuzetno sam zadovoljna, pre svega zato što su to dobri filmovi, što su uspešno predstavljali našu zemlju u svetu, što su osvojili niz domaćih i međunarodnih nagrada, što je u njima prvi put svoj talenat iskazalo više od trideset mladih ljudi, što sam u izuzetno teškom vremenu uspela da zaposlim i sebe i mnogo ljudi iz 'filmske profesije' i, na kraju, što su mi ovi filmovi omogućili da se i dalje bavim ovom profesijom. Još uvek stižu pozivi iz sveta filmu 'Mehanizam', iako je do sada bio na četrdesetak festivala i dobio nagrade za najbolji art film u Nemačkoj, nagradu međunarodnog žirija kritike FIPRESCI za najbolji film u Portugalu, nagradu za najbolji scenario (Gordan Mihić) u Italiji i nagradu za najbolju žensku ulogu (Ivana Mihić) u Aleksandriji. Na Međunarodnom festivalu u Torontu kritika ga je svrstala među deset najboljih filmova od 323 prikazana, a premijeru je imao na jednom od pet najznačajnijih festivala na svetu - u Montrealu. Pozivi za učestvovanje na svetskim festivalima stižu i za poslednji film koji sam radila, film 'Ona voli Zvezdu'. Šta su, sa vaše tačke gledišta, ključni problemi producentskog posla, odnosno angažmana?
- U svakom slučaju vreme i novac. Kakva su vaša očekivanja u odnosu na (budući) zakon o kinematografiji ?
- Očekujem da će ove probleme bar ublažiti. Veoma je teško da se filmska produkcija oslanja ogromnim delom na sredstva koja producent prikuplja idući od jednog do drugog preduzeća, naročito u vremenu kada i ta preduzeća teško održavaju svoju osnovnu delatnost. Postoje načini kako se kultura finansira: to su fondovi za kinematografiju u skoro svim evropskim zemljama; konkurišete sa projektom i ako on zaslužuje podršku, više nemate problema. Takvi fondovi još uvek kod nas ne postoje, tako da će zakon o kome govorimo i to pitanje rešiti jer već postoje veoma dobri predlozi iz kojih sve izvora može da se obezbeđuje novac za te fondove. Finansiranje filmova je, zapravo, ključni problem, kao i problem filmske laboratorije, regulisanje autorskih prava i problem piraterije…
Posao producenta se uglavnom smatra muškim poslom. Kako se vi snalazite? - Da li danas uopšte više i postoji podela na muške i ženske poslove? Ako mislite da je veoma naporan, on to jeste i fizički i psihički. Dakle, koliko vam taj i takav napor oduzima od privatnosti?
- Pošto ja mnogo volim taj posao, ne primećujem kolika su sve odricanja. Još uvek uspevam da pronađem vreme za druženje sa prijateljima, odlazak u pozorište i bioskop, čitanje… pa, čak, i za neke svoje hobije kao što su slikanje i pisanje. A moram da priznam da mi je bavljenje producentskim poslom omogućilo i da puno putujem po našoj zemlji, a i po svetu. Prošle godine sam bila u devet zemalja i bilo mi je izuzetno lepo. Žao mi je samo što sam zbog posla bila sprečena da odem na festival u Aleksandriju, a baš tamo sam dobila od izuzetno kompetentnog žirija nagradu za najbolju žensku ulogu. Iako vam je producentski posao, kako kažete, priuštio lepe trenutke, nameće se pitanje ima li u vašem životu mesta za ličnu romantičnu priču?
Poput, recimo, neke od onih iz starih, romantičnih filmova.
- Naravno da ima! Mora ga biti. Romantične priče su osnov i oslonac života. Producirali ste televizijski film 'Igra ogledala'. O čemu je tu reč?
- 'Igra ogledala' je televizijski dečiji film, zapravo pilot-epizoda buduće TV serije i urađen je u koprodukciji sa producentskom kućom 'Super star'. Režirao ga je Milutin Jovanović, kome je ovaj film bio i diplomski rad kod profesora Save Mrmka. Verovali ili ne, ocena je bila čista desetka ! Naišli smo na sjajne reakcije i mlađe i starije publike, tako da se nadam da će serija uskoro početi sa realizacijom. Volite li, vi lično, da se igrate takvih igara?
- Ta igra je bila jedna od glavnih vežbi na prvoj godini glume i predstavlja upoznavanje i razumevanje sebe samog kroz sopstveni odraz u partneru. A kojom temom, odnosno čime će se baviti 'Trinidad 2 deo', koji, kako saznajemo, pripremate?
- Biće dosta duhovitosti i, naravno, dobre muzike ! Tatjana Nježić
