Izvor: B92, 15.Mar.2013, 14:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Roditi bebu, a da mama ostane nepoznata

Nemačka vlada predložila je zakon kojim bi van upotrebe ostavila "sandučiće za bebe", ormare u koje majke anonimno mogu da ostave bebu posle porođaja. Ali šta ako dete jednog dana poželi da ipak otkrije ko mu je majka?

Ubistva novorođenčadi su policajcima zločini od kojih i najiskusniji čuvari reda zažale što rade taj posao... I to makar je to zločin kojeg gotovo nikad ne čine "pravi" zločinci: po pravilu je "ubica" majka koja ne može da prihvati bebu koju je rodila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - iz ko zna kog razloga. Možda beba nije plod ljubavi sa suprugom, često majka nije ni u braku, ponekad čak ni punoletna i majka onda svojim roditeljima ne usudi se da se "pojaviti pred očima" s bebom u naručju.

Takve bebe često dolaze na svet krišom, "u podrumu ili toaletu, uz mnogo straha i bez ikakve lekarske pomoći", objašnjava Monika Klajne, voditeljka socijalne službe katoličkih žena u Kelnu. Beba onda završi u kanti za smeće ili bilo gde - i šanse da preživi su onda zaista minimalne, istražuje Dojče Vele.

Alternativa takvom čedomorstvu je ostaviti bebu u "sandučiću za bebe" kakve su postavljene na mnogim bolnicama. U Nemačkoj postoji stotinak takvih sandučića gde majka može da ostavi svoje dete, bez pitanja i uz garanciju da u blizini nema nikakvih kamera niti nekoga ko će da vidi šta radi. Na sreću, ti sandučići uglavnom ostaju prazni. Ipak, od 2000. godine je u svim sandučićima, procenjuju stručnjaci, stotinak beba krenulo u vlastitu, neizvesnu budućnost.

Prozor za Mojsija

Jedan takav sandučić stoji i u Kelnu u domu za žene "Adelhajd" i za njega se brine socijalna služba katoličkih žena. Na bočnoj strani zgrade je put, zaštićen od pogleda, koji vodi do "Prozora za bebu Mojsija" - kako se tamo zove taj sandučić. On je obložen jagnjećim krznom i zagreva se na priajtnu temperaturu - stalno, svakog dana u godini. "Čim beba tu bude postavljena, oglasi se uzbuna na mom mobilnom telefonu", objašnjava saradnica Katrin Lambreht. Poslednji put se to dogodilo pre otprilike godinu dana: "Alarm je počeo, a moje srce je stalo", seća se. U sandučiću su pronašli jednu malu curicu.

Za dvanaest godina koliko stoji sandučić tamo je ostavljeno 19 beba. Neke majke ipak nisu izdržale i javile su se nakon nekog vremena, ali većina mališana nikad neće saznati, ko im je prava majka. To ostaje praznina u njihovim životima, objašnjava Monika Klajne i zato i njena služba čini sve što može da bebe poveri u ruke dobrih roditelja koji će adaptirati dijete - ali i da, ako se to želi, otvoreno govore o načinu kako su došle na svet - po drugi put.

Neka deca su već dovoljno stara i da im se ponudi da vide sandučić gde su nađeni i ti trenuci su se urezali i voditeljki službe: "Neka deca žele samo da vide sandučić, ali su neka želela da se opet uguraju u njega." Ali naravno, nije sandučić njihova mama - i po pravilu baš nikad neće saznati, odakle potiču.

Pravo djeteta i anonimnost majke

To je problem kojim se bavio i Ustavni sud i još 1989. je odlučio da svako - pa tako i "deca iz sandučića", ima pravo saznati odakle potiče. Jer pored sandučića, i 130 bolnica u Nemačkoj nudi "anonimni porođaj" gde neće ostati zabeleženo ime majke deteta. Koliko onda takve dece, koje nikad neće saznati svoje poreklo, ukupno ima - zapravo se ni ne zna pouzdano, jer ne postoje ni jedinstveni propisi o evidenciji. Zapravo, o svemu tome uopšte ne postoje zakonske odredbe - nego se sve jednostavno čini "bez ikakvih papira" da bi se spasio život bebe.

Konačno se time pozabavila i vlada. Prema predlogu koji je objavljen ove srede (13.3.) ministarka za porodicu Kristina Šrrder želi da postigne kompromis između anonimnosti majke i prava deteta da jednog dana sazna svoje poreklo. Predlaže se da se ime majke zapiše u dokumentu koji će ostati zapečaćen dok dete ne navrši šesnaestu godinu. Tada će ono imati pravo da zatraži uvid u taj dokument - i tu sad nastupa problem koji ni ovim vladinim predlogom nije potpuno rešen.

Jer šta s onim majkama kojima će i posle šesnaest godina biti problem da prihvate činjenicu da su rodili neželjeno dete? Na primer, kad bi i onda bilo jasno da to dete ne može da bude od njihovih supruga. Govori se o pravu deteta da sazna poreklo - ali što je s pravom majke? Čemu onda i svi ti "sandučići" ako nakon šesnaest godina na njihova vrata može da pozvoni mladić ili devojka i objavi da je njihovo dete?

Ipak bolje nego porođaj u šupi

Zato prema postojećem predlogu, majka može da odbije da se "otvori koverta" i obznani njen identitet - i onda o tom slučaju treba da odluči nadležni sud za porodično pravo. Ali to je svakako slaba tačka ovog predloga oko kog će sigurno biti još rasprava i u parlamentu.

Jer Monika Klajne jasno stoji na strani dece koja konačno žele da saznaju poreklo i ne želi da majke mogu da ospore to pravo - ili sud. Mišljenja su podeljena, a nije lako ni postići dogovor ni oko pitanja, u kojim slučajevima bi sud - pa makar i za 16 godina, mogao da nadglasa majčinu želju, a u kojim bi majka mogla ipak da ostane nepoznata.

Ipak, voditeljka socijalne službe katoličkih žena u Kelnu slaže se da je potrebno uvesti neki red u čitavu "sivu zonu" u kojoj se nalaze takvi anonimni porođaji. Jer i njoj je jasno da ni sandučići za bebe nisu rešenje i da je mnogo bolje da baš svaka žena - ili devojka, dobije stručnu lekarsku pomoć prilikom porođaja. Kako reišiti sve probleme - pomoći ženama, spasiti bebe i istovremeno sprečiti da žene iz drugih zemalja ne počnu ne dolaziti u Nemačku kako bi rodile bez ikakvih pitanja - o tome političari tek treba da se dogovore.

Foto: Stuart Miles / FreeDigitalPhotos.com

Nastavak na B92...