Izvor: S media, 20.Sep.2010, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radio
Uz pomoć radio-aparata, spoljni svet je na velika vrata ušao u svaku sobu na planeti
Kao što su pred prvom zahuktalom lokomotivom bioskopski gledaoci vrišteći bežali iz sale, tako su i slušaoci, posle radio-vesti o invaziji Marsovaca na planetu Zemlju, bežali iz svojih kuća. Godine 1958. pozorište „Merkjuri”, pod upravom „anfan teribla” Orsona Velsa, emitovalo je radio-produkciju H. DŽ. Velsa „Rat svetova”. Emisija kombinovana od lake muzike, prekidane vestima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << o iskrcavanju Marsovaca na tlo SAD, dovela je do dobro poznate panike koja je održavala efikasnost radija kao najbržeg medija za komunikaciju tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.
Gebels, Hitlerov ministar za propagandu, tvrdio je da je za firera radio bio isto ono što je za Napoleona bila štampa, pa je ovaj medij nemilosrdno eksploatisao u cilju afirmacije zločinačke nacističke ratne strategije.
Radio-aparati su bili među prvim proizvodima masovne potrošnje u SAD i Zapadnoj Evropi. Godine 1922, kada su u Velikoj Britaniji uvedene radio-emisije, bilo je 36.000 pretplatnika; 1931. bilo je 4.300.000, da bi 1939. bilo čak 9.000.000!
Ušavši bezmalo u svaku kuću, radio je tokom prošlog veka postao nešto bez čega se zaista ne može. Počeo je kao centar okupljanja radi slušanja vesti, muzike, radio-drama, da bi vremenom postao izvor najrazličitijih saznanja ...
Što se dizajna radio-aparata tiče, bilo je nekoliko različitih faza. U početku, kupce je najviše interesovala tehnička strana: broj programa, kvalitet zvuka, talasnih dužina, mnogo više nego oblik. Kasnije, pažnja je bila usmerena i na materijal od kojeg je napravljen (u početku drvo, zatim bakelit), kao i na oblik, koji je postepeno stekao tendenciju da se uklapa sa ostalim elementima nameštaja u kući, po stilu, boji...
Iz 1924. poznat je radio-aparat koji je dizajnirao Sir Ambrouz Hil za Džordža Petog. Bio je to ormarić sa vratima iza kojih je sa jedne strane bio radio, a sa druge strane gramofon. Sam ormarić bio je izrađen od plemenitog mahagonija sa intarzijama od sedefa. Kada je bio zatvoren, ormarić nije nagoveštavao šta se krije iza vrata. Iz 1933. poznat je primer radija ugrađenog u polufotelju kojoj su se rasklapali rukonasloni i delovi donjih strana, pri čemu bi se pojavljivali uređaji radio-aparata.
Kasnije su se dizajneri pozabavili dizajnom na drugačiji način, tragajući za oblicima koji će odgovarati funkciji predmeta. Bilo je velikih radio-aparata koji su stajali u uglu sobe kao deo nameštaja, ali najviše je bilo onih koji su se sa lakoćom mogli naći na stolu ili komodi.
Izvor: Politika
