Izvor: B92, 22.Jul.2019, 08:28

Prva žena leti na Mesec 2024. godine, a potom sledi osvajanje Marsa

Prva žena leti na Mesec 2024. godine, a potom sledi osvajanje Marsa

Bela kuća, 50 godina nakon prvih koraka čoveka na Mesecu, želi da američki astronauti ponovo odu na Mesec 2024. godine. Mesec će služiti kao probni poligon za slanje astronauta na Mars 2030-ih.

Astronaut Apola 11 Baz Oldrin se još 1994. godine, na 25. godišnjicu zapitao da li će se astronauti do 50. godišnjice vratiti i na Mesec, a kamoli sleteti na Mars, što je u to vreme bio kratkoročan cilj.

NASA trenutno nije u mogućnosti ni da pošalje astronaute u orbitu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko Zemlje. Rusi po visokim cenama lansiraju američke astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu, dok kapsule Spejs Iks i Boing ne budu spremne. One verovatno neće biti gotove ni naredne godine.

"Pre 50 godina smo sletili, istražili, vratili se. To je 50 godina nenapretka", rekao je Oldrin na proslavi godišnjice u Los Anđelesu i dodao da bi svi trebalo da se posrame zato što ne mogu bolje od toga.

Astronaut Majkl Kolins koji je kružio oko Meseca na matičnom svemirskom brodu dok su Oldrin i Armstrong postavljali zastavu SAD i sakupljali kamenje, priznaje da je povratak na Mesec kao stepenica za Mars "validan plan".

"Ali, ne moram da se slažem s tim", rekao je Kolins za Asošiejted pres i dodao da ako žele da idu na Mars odmah to treba i da urade.

Čak i predsednik SAD Donald Tramp prednost daje planu da se odmah ide na Mars. On je na sastanku sa Oldrinom i Kolinsom u Ovalnoj sobi povodom godišnjice upitao da li je moguće poslati astronaute na Mars bez ponovnog istraživanja Meseca, na šta je Kolins potvrdno odgovorio.

Tramp je nakon toga naložio administratoru NASA Džimu Brindestinu da "saslušaju drugu stranu". Međutim, upravo su predsedničke administracije usporavale američki svemirski program još od sletanja poslednje Apolo misije na mesec 1972. godine.

Uprkos nedostatku ljudskog prisustva na Mesecu, robotski svemirski brodovi ga neprestano istražuju, pa tako pored NASA robota, Kina je lansirala, a Indija planira da uskoro lansira svoju misiju na Mesec.

Projekat Artemida, nazvan po sestri bliznakinji Apolona iz grčke mitologije, ima za cilj sletanje na južni pol Meseca. Ogromni ledeni pokrivač zaklanjao je kratere na Mesecu koji mogu da budu dragoceni izvori vode za piće, uzgajanje hrane i izradu raketnog goriva.

"Provešćemo nedelje i mesece, a ne dane i sate na mesečevoj površini. Ovog puta idemo na Mesec da ostanemo i da istražimo i razvijemo nove tehnologije", obećao je potpredsednik SAD Majk Pens.

Brindestin napominje da je ključ u održivosti i procenjuje da će im biti potrebno dodatnih 20 do 30 milijardi dolara da bi se ostvarilo sletanje na Mesec 2024. Manje novca će biti potrebno ukoliko privatne kompanije ulože sopstveni novac, ali on kaže da se radi "o mnogo novca".

NASA trenutno ima 38 astronauta, među kojima je 12 žena, a Brindenstin procenjuje da će prvi sledeći čovek na Mesecu i prva žena koja će kročiti na Mesec biti upravo iz te posade.

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.