Izvor: B92, 10.Sep.2011, 12:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pronađen najstariji predak čoveka?

Studija o drevnom čovekolikom biću poznatom po nazivu Australopitekus sediba otkriva da se to biće veralo po krošnjama drveća poput majmuna, ali je imalo dugačke, spretne prste, sposobne za izradu alatki i hibridna stopala koja su joj omogućavala da se hvata za grane i ujedno hoda uspravo.

Naučnici su dosad verovali da je Homo habilis bio prvi koji je izrađivao alatke na osnovu 21 fosilizovane kosti ruke stare 1,75 miliona godina koje su pronađene u Tanzaniji zajedno sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jednim brojem artefakata.

Podrobna analiza dva delimično fosilizovana skeleta Australopitekusa sedibe, otkrivena 2008. godine u Južnoj Africi, ukazuje da su ova bića, koja su tumarala Zemljom pre 1,9 miliona godina, daleko ranije pravila oruđe, te bi mogla da budu prvi direktni predak ljudske vrste.

Na osnovu najkompletnijeg uzorka ruke koji je ikada dosad pronađen može se zaključiti da je Australopitekus sediba imao izuzetno dugačak palac i snažne prste kojim je mogao da pravi alatke iako je i dalje imao mali mozak poput majmunskog, piše u studiji objavljenoj u časopisu Sajens.

Kosti ruke pripadale su odrasloj ženki staroj između 20 i 30 godina. Njeni ostaci pronađeni su pored skeleta dečaka čije su fosilizovane kosti, takođe, proučavane u okviru studije.

"Sedibina ruka otkriva neverovatan spoj osobina za koje nikada ne bismo verovali da mogu da se nađu na jednoj istoj ruci", kazala je koautorka studije Trejsi Kivel sa Instituta Maks Plank za Evolutivnu antropoligiju u Lajpcigu.

"Palac je dugačak, čak duži od onog kod modernog čoveka", objasnila je ona.

"Ručni zglob je bio bolje opremljen da se nosi sa većim tovarom nego za rukovanje alatkom. Prsti su bili dugački i tanki sposobni za snažan stisak", dodala je Kivel.

"Ova mešavina morfologije sugeriše da je sediba ruke i dalje najviše koristio za penjanje uz drveće, ali je takođe bio sposoban za precizan hvat koji je neophodan za izradu kamenih alatki", napomenula je ona.

Među ostalim delovima tela koje su naučnici proučavali je i sedibin mali mozak, poput šimpanzinog, ali sa približno ljudskom konfiguracijom, karlica koja ukazuje na uspravan stav kao i jedno stopalo i članak koji "istovremeno imaju majmunske i ljudske anatomske osobine", kazao je vođa istraživanja Li Berger, profesor na južnoafričkom Vitvaterstrand univerzitetu koji je 2008. zajedno sa svojim devetogodišnjim sinom otkrio fosil u jednoj pećini u oblasti Malapa, severno od Johanesburga.

Na tom nalazištu je otad otkriveno više od 220 kostiju koje pripadaju najmanje petoro jedinki, među kojima ima beba, adolescenata i odraslih.

Kosti ženskog stopala i članka, možda najkompletnijih dosad pronađenih uzoraka, iznenadile su paleontologe svojom neočekivanom mešavinom nožnog svoda i ahilove tetive nalik ljudskim i majmunske potkolenice.

"Da kosti nisu pronađene čvrsto spojene, istraživači bi verovatno pomislili da pripadaju različitim vrstama", kazao je Bernard Zifel sa Vitvaterstrand univerziteta koji je, takođe, učestvovao u istraživanju.

Analiza 80-članog međunarodnog istraživačkog tima nudi nova objašnjenja za način na koji je izvedena tranzicija sa majmuna na čoveka, ali i otvara pregršt novih pitanja o evoluciji ljudske vrste.

Naučnici nisu sigurni da li je Homo genus, kojim je obuhvaćen i savremeni čovek, evoluirao direktno iz Australopitekusa sedibe, ili je Australopitekus sediba bio tzv. "ćorsokak" vrsta, a Homo genus evoluirao nezavisno od njega.

Jedan od glavnih problema s kojim se paleontolozi suočavaju je to što se veoma malo zna o skeletnim osobinama Homo habilisa, pa iako je sediba dobro definisan ne postoji uporedni dokaz.

Ipak, na osnovu dosadašnjih otkrića može se zaključiti da je Australopitekus sediba najbolji kandidat za pretka s kojim je započela evolucija ljudske vrste, naveo je Berger.

Nastavak na B92...