Izvor: B92, Tanjug, 03.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem zdravstvenog osiguranja u SAD
Američki građani plaćaju u proseku najskuplje osiguranje na svetu od oko 7.000 dolara godišnje, a dobijaju goru zdravstvenu negu od građana drugih razvijenih zemalja.
Brojni radnici u SAD su prinuđeni da rade posao koji ne vole zato što ne mogu da dobiju zdravstveno osiguranje na nekom drugom mestu.
S druge strane, strah od gubitka zdravstvenog osiguranja smanjuje pokretljivost i inovativnost zaposlenih u američkoj privredi koja se tradicionalno ponosi mobilnošću. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Dugogodišnji problem zdravstvene zaštite tako počinje da se reflektuje i na privredu.
Prema statističkim podacima američki građani plaćaju u proseku najskuplje osiguranje na svetu od oko 7.000 dolara godišnje, a dobijaju goru zdravstvenu negu od građana drugih razvijenih zemalja.
Na pitanje da li je zdravstveno osiguranje uticalo na njihove odluke o tome koji će posao raditi, mnogi odgovaraju potvrdno.
"Nema sumnje da bih rađe ostala honorarni urednik," izjavila je Džesika Toliver, bivši honorarni urednik jednog časopisa koja sada radi u sektoru odnosa sa javnošću, preneo je Rojters.
"Ranije sam bila slobodnija jer sam kada završim posao mogla da raspolažem svojim vremenom, ali ovde imam osiguranje," rekla je ona.
Ekonomisti taj fenomen nazivaju "prinudna vezanost za posao", a studije pokazuju da između 20 i 50 odsto ljudi ostaje na tekućem poslu zbog osiguranja.
U SAD, zdravstveno osiguranje je vezano za zaposlenje, tako da radnicima koji napuste posao troškovi znatno rastu ukoliko žele da rade samostalno ili odluče da prihvate posao u kompaniji koja nudi manje povlastica.
Radnici koji bi voleli da odu u penziju, ostaju na poslu jer ne mogu da koriste državni program zdravstvene zaštite, tzv. "Mediker" dok ne napune 65 godina.
Oni koji već imaju probleme sa zdravljem, ponekad uopšte ne uspevaju da dobiju zdravstvenu zaštitu.
"Prinudnu vezanost za posao" je teško izmeriti jer mnogi zaposleni ne vole da pričaju kako su nezadovoljni. Međutim, ekonomisti i zagovornici malih preduzeća kažu da to veoma šteti produktivnosti.
"To definitivno škodi inovativnosti," izjavio je Tim Kejn, ekonomista u Fondaciji Kaufman koja promoviše preduzetništvo.
Jedan stručnjak za komunikacije koji se predstavio kao Majk kaže da će zbog troškova za zdravstveno osiguranje možda morati da propusti šansu da bude sam svoj gazda iako bi u ovom trenutku mogao da dobije nekoliko velikih klijenata.
Budući da ima dvoje dece, on kaže da nije spreman da se odrekne zdravstvenih i drugih povlastica koje dobija u trgovinskoj firmi u kojoj trenutno radi. Samozapošljavanje bi verovatno značilo veće troškove uz manje povlastica.
"Ne želim da dođem u situaciju da me neka iznenadna bolest ili nesreća potpuno uništi," rekao je on Rojtersu.
Tod Stotlemejer, šef Nacionalne federacije nezavisnih preduzeća često se susreće sa ljudima koji bi hteli da se osamostale, ali potom ne koriste svoje ideje i ne razvijaju svoje proizvode jer ne žele da snose i troškove zdravstvenog osiguranja.
Trenutno 60 odsto stanovništva SAD dobija zdravstveno osiguranje preko posla, ali taj sistem je pod sve većim pritiskom zbog rastućih troškova.
Kongres radi na tome da reformiše sistem. Demokratska većina nada se da će progurati novi zakon koji bi predsednik Barak Obama mogao da potpiše do kraja godine. Ipak i po novom pristupu, zdravstvena zaštita preko poslodavca će verovatno ostati okosnica.
Mala preduzeća se često žale da to daje nefer prednost velikim poslodavcima koji su u stanju da snose troškove - 99 odsto kompanija koje imaju preko 200 zaposlenih plaća svojim radnicima zdravstveno osiguranje, a samo 49 odsto onih koje zapošljavaju između 3 i 9 radnika to čini.
Radnici koji rade sa skraćenim radnim vremenom često imaju manje povlastica od onih koji rade puno radno vreme.
Oni koji se samozapošljavaju su u dodatno goroj situaciji jer ne mogu da odbiju zdravstveno osiguranje od poreza.
Rezultat svega toga je da bolest, zbog ogromnih troškova lečenja, porodicu bukvano preko noći može da dovode do prosjačkog štapa, u situaciji kada 46 miliona Amerikanca još uvek nema zdravstveno osiguranje.
Američki predsednik Obama je obećao da će više Amerikanaca koji rade honorarno ili se samozapošljavaju moći da plati zdravstvenu zaštitu, ali još nije objasnio kako.
Razmišlja se o proširivanju nacionalnog zdravstvenog programa, stvaranju javnih kompanija za osiguranje, poreskim olakšicama za kompanije koje ponude zdravstvenu zaštitu i donošenju propisa koji bi kompanije obavezivali na zdravstvenu zaštitu.
D. A., Tanjug
