Izvor: Politika, 12.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pristojan život od sviranja
Postoji taj stereotip da su rokeri manje uspešni, dok za repere važi da i „bez kinte” mogu da snimaju spotove sa lažnim plavušama u skupim automobilima, kaže Mile Kekin, vođa sastava „Hladno pivo” pred veliki beogradski koncert
Zagrebački pank rok sastav „Hladno pivo” ove godine obeležava dvadeset godina postojanja. Sedam objavljenih albuma od 1993. godine, kada se pojavio prvenac „Džinovski”, temelj su popularnosti i reputacije jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od najuspešnijih regionalnih bendova. Sastav je u dosadašnjoj karijeri zabeležio blizu hiljadu nastupa. To su samo neki od povoda za razgovor sa pevačem i frontmenom grupe Miletom Kekinom, a, naravno, najveći među njima je veliki samostalni beogradski koncert u „Hali sportova” zakazan za 29. februar, prvi takve vrste u našoj zemlji u karijeri grupe.
Kekin priču započinje utiscima o uspehu poslednjeg studijskog albuma grupe „Knjiga žalbe” i rasprodatoj promotivnoj turneji po Hrvatskoj:
– Novi album se rađao četiri godine i negde smo očekivali da će dobro proći u našoj zemlji, ne mogu reći da sam iznenađen pozitivnom reakcijom. Hvala svima koji su prepoznali kvalitet našeg proizvoda. Od kada smo dali otkaze na normalne poslove živimo od muzike i dobro je da koncerata ima što više, a ima ih u ovom periodu dosta.
Koncert u Beogradu mnogi očekuju s nestrpljenjem, jer važite za jedan od najpopularnijih hrvatskih bendova u Srbiji?
Da, nekada smo bili kultni bend, sada smo više na poziciji mejnstrim pank rok benda. Tako da je logičan sled događaja bio da počnemo svirati u dvoranama poput „Hale sportova”. Svi kojima nije teško da se oproste od 800 dinara mogu da očekuju dva i po sata prepoznatljive brzometne svirke. Na dosadašnjim koncertima smo tražili taj zlatni presek između starih, novih i najnovijih pesama, i mislim da smo ga pronašli u šta će se uveriti svi koji dođu.
Pomenuo si tranziciju grupe od kultnog prema mejnstrim statusu. Pank publika važi za jednu od najortodoksnijih, i sigurno je među njima bilo i onih koji vam nisu oprostili taj potez u karijeri?
Generalno, moj utisak je da smo dobili više novih fanova nego što smo starih izgubili, i zato smo danas tu gde jesmo. Da se nismo konstantno razvijali i menjali, da nismo stalno svirali u sve većim prostorima upali bismo u monotoniju večitog klupskog benda, što nam nikada nije bio cilj. Razumem sve one kojima je prvi deo karijere benda najdraži, ali mi kao grupa nikada nismo igrali na kartu nostalgije, već smo se uvek bavili sadašnjim trenutkom. Zato i kada me pitaju koji mi je album najdraži ja kažem da je to ovaj poslednji. Da nije tako, bavljenje ovim poslom za mene ne bi imalo mnogo smisla.
Bavljenje vašim poslom donosi puno odricanja. Kako ste uspeli sa tim da izađete na kraj?
Dok smo bili mlađi, mogli smo da izguramo i bend i „paralelne” poslove. Onda smo došli do jedne tačke gde to više nije bilo moguće, dali smo svi otkaze i potpuno se posvetili ovom poslu. Kada kažem posao, to odmah povlači neke negativne konotacije, ali stvar je u tome da to čime se bavimo nije toliko profitabilno da možemo sebi da priuštimo nekog menadžera pa se onda sami bavimo i tim delom. Shvatili smo da i sami znamo da pomnožimo dva i dva i sada poslujemo kao neki mali OOUR.
Ako nije poslovna tajna, kakva je pozicija vašeg „preduzeća” na tržištu, za koje mnogi tvrde da ne postoji? Da li se od muzike može živeti?
Naravno da može, i to sasvim dobro, ali neću nikoga da „farbam” da kod kuće imam dva bazena. Među rok muzičarima ima mnogo onih koji kažu da se od rokenrola ne može živeti. Onda kada se dogovoriš s njima za intervju u 11 ujutru, oni dođu u podne jer prespavaju zato što su rokeri. Mi sa tim „rok stereotipima” nemamo nikakve veze, rizikovali smo i odlučili se da radimo puno disciplinovanije i ozbiljnije. Postoji taj stereotip da su rokeri manje uspešni, dok za repere važi da i „bez kinte”, mogu da snimaju spotove sa lažnim plavušama u skupim kolima.
Otkud ime „Hladno pivo”?
Kako to već ide, pre nego što smo došli do sadašnjeg imena pokušavali smo sa raznim engleskim imenima. Gitarista Zoki i ja smo se jednom prilikom vraćali u kamp, i neko je prokomentarisao „Uh šta bih dao za gajbu hladnog piva”. Došli smo u kamp, a pivo se hladilo u reci. Pošto za nas ne postoji ništa bolje od hladnog piva, ime se samo nametnulo. Kasnije smo naziv benda krivili za to što niko neće da nam dođe na koncert.
Po profesiji, ti si profesor engleskog i nemačkog jezika. Dok si radio svoj posao, koliko ti je bavljenje muzikom odmagalo u stvaranju autoriteta kod učenika?
Autoritet se sam od sebe stvarao kad bih učenike „ošinuo” nepravilnim glagolima i konjugacijama. Predavao sam u privatnim školama za jezike, i bilo je zabavno dolaziti svako jutro na posao u ispeglanoj košulji, a uveče pevati na koncertu go do pojasa sa pivom u rukama. Naravno, posle časova su mi učenici prilazili sa željom da se družimo, tražeći da im potpišem disk za prijatelje i slične stvari.
Marko Nikolić
[objavljeno: 13.02.2008.]
.jpg)
