Izvor: Blic, 29.Okt.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o švercerima vlastitih života
Priča o švercerima vlastitih života
U knjizi 'Šverceri vlastitog života' pokušao sam pokazati koliko je tu bilo perverzije u društvenim turbulencijama na ovom tlu. Znate, nisu šverceri života prosečni ljudi, nego upravo inteligencija. I to ona inteligencija koja je ušla u politiku, kao i ti takozvani veliki ovi i veliki oni. Kratko rečeno lopovi – rekao je profesor Milan Kangrga (1923.) govoreći o knjizi 'Šverceri vlastitog života', refleksije o hrvatskoj političkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kulturi i duhovnosti, koja je objavljena u izdanju 'Republike'. Kako se može pročitati u recenziji ovog naslova, autora dr Božidara Jakšića, Kangrgina kritika hrvatskog nacionalizma, svojom otvorenošću i temeljnošću, podsticajna je i za istraživanje svakog nacionalizma i svih totalitarnih idelogoija i sistema, kao i za preispitivanje novije istorije, pre svega socijalne i kulturne.Milan Kangraga je, prisetimo se, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, jedan od istaknutih jugoslovenskih mislilaca, osnivač i član redakcije 'Praksisa' kao i Korčulanske letnje škole. Autor je brojnih studija kao što su 'Etika i sloboda', 'Smisao povjesnog', 'Čovek i svjet' i mnoga druga. U Beograd je došao na Prvi milenijumski sajam knjiga u organizaciji Poslovnog udruženja knjižara i izdavača Srbije i Crne Gore i, kako kaže, veoma je lepo primljen nakon 12 godina, jer njegovo poslednje predavanje u ovom gradu bilo je decembra meseca 1989. godine.
Govoreći dalje o 'Švercerima vlastitog života' Kangrga navodi primer da je 1990. godine 80.000 članova Saveza komunista prešlo u Tuđmanovu partiju.
'Tada sam ja sa svojim kolegama iz 'Praksisa' i Korčulanske letnje škole doživljavao največe napade. Pitam se kakvi su to komunisti i kakvi su to uopšte ljudi. Oni će biti sve i sva, po potrebi. I udbaši, i komunisti, i tuđmanovci... Znate, kada švercaš duhanom ili robama onda je to to, ali ko su ovi ljudi koji švercaju vlastite živote i vazda prevrći ćurak naopako, šta su oni po svojoj biti? Nikakva ni psihologija, ni patologija, ni sociologija nema instrumentarij kojim bi mogla detektirati te stvari'. A kako biste, s obzirom na svoje iskustvo i znanje, detektovali sadašnji politički trenutak u Jugoslaviji? Odnosno, kako ga vi vidite i procenjujete?
- Oktobarske promene, koje su se dogodile pre nešto više od godinu dana, daju nekakvu šansu. Moramo biti svesni da je toliko ružnih i loših stvari učinjeno za poslednjih dvanaestak godina, da se to ne može preko noći izmeniti. Nemojte me vući za jezik, nije na meni da se mešam u vaše stvari. Pa ipak?
- Vaš predsednik Koštunica nije neka velika nada. Kao i kod nas sa Račanom. Ima jedna moja teza, stara tridesetak godina, koja glasi da nacionalizam ne vodi nikakvoj demokratiji, on je čak njen antipod. Nacionalizam je uzdizanje i potvrđivanje samo sebe, drugi su strani, tuđi ili neprijatelji. Vidite, po mom dubokom uverenju, nama fali građanska revolucija. Naravno, ne u smislu međusobnog ubijanja nego revolucija kao prevrat, koja ide ka uspostavljanju jednog društva koja vas prizna kao građanina i kao čoveka. Francuska revolucija je imala takvu strukturu, a mi, eto, do toga još nismo došli. Nacionalizam je najveće zlo i ove desničarske partije. A sa druge strane levice suštinski više i nema. Dok se ne uspostavi građanski poredak nemam mnogo lepih nada.
Možemo li pokušati odrediti vreme kada će to biti?
- Teško je to reći. Naše generacije sigurno neće to doživeti. Vi ste mladi, pa još uvek imate šanse. Kakvog je sve zajedno ostavilo traga na generacije koje dolaze?
-Neko će kad tad otvoriti pitanje šta je pozitivno urađeno u decenijama nakon Drugog svetskog rata, pa će onda morati da nastavi u tom pravcu, naravno kritički. Znate, na stvari treba gledati procesualno, jer ako gledate status-quo, to vas žestoko može deprimirati. Ovi mladi koji dolaze moraće popravljati ono što smo mi loše uradili. Pomenuli ste Račana, čelnog čoveka Hrvatske. Kako stvari stoje u vašoj zemlji nakon Tuđmanove smrti?
- Račanova vlast je nekakav kontinuitet tuđmanizma, možda se nisam baš precizno izrazio, ali ako je Tuđman bio elementarna nepogoda onda je Račan sada katastrofa. Pitam se što nije, po Ustavu i zakonu, pohapsio sve one pljačkaše zemlje. Nekoliko desetina milijardi maraka je po privatnim računima van granica Hrvatske. Samo Tuđmanova obitelj, to su Amerikanci objavili, ima napolju preko milijardu nemačkih maraka. Kada se okrenete iza sebe, kako sagledavate godine raspada i ratove na tlu predhodne Jugoslavije?
- Ono što smo mi, svi skupa, u Jugoslaviji doživeli sa ovim haosom, to je jedan iščašeni život. Nijedna od bivših republika nije prošla baš sjajno. To je jedna tragedija koja će, po mom sudu, imati posledica još stotinu godina. Jer, ta je zajednica idejno je stvarana još u devetnaestom veku. Pa kada se jedanput došlo do toga uvidelo se da to ima izvesnih mana. No, da ne raspredamo priču, ako pogledamo taj period od drugog svetskog rata pa do raspada Jugoslavije, pošteno govoreći bilo je tu i dobrih stvari.
