Izvor: B92, 13.Okt.2016, 08:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Previše optimizma vodi u neuspeh"
Poslovni ljudi su uvereni u to da je pozitivno razmišljanje ključ uspeha u svakom aspektu života.
Pre petnaestak godina Majkl Stausholm pokrenuo je zajednički posao s još jednim prijateljem. Njegov partner je pohvalno govorio o poslu i smatrao da im se smeši blistava budućnost, da je uspeh neizbežan.
Stausholm je takođe verovao u to – imao je osećaj da je dovoljno samo nešto reći i to će se ostvariti. Na kraju krajeva, pozitivan stav je prvi korak ka uspehu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Većini preduzetnika pozitivno razmišljanje je u krvi", rekao je Stausholm za BBC.
Posao s početka članka je propao, ali je Stausholm naučio veliku životnu lekciju. Pozitivno razmišljanje samo po sebi ne donosi uspeh.
"Nije dovoljno biti samo pozitivan i zadovoljan, ili optimističan. Potrebno je imati i zdravu dozu realizma", kaže.
Ovaj muškarac živi u Kopenhagenu, gde je u početku radio za veliku prevozničku kompaniju Maersk.
Pretrpljeni neuspeh preokrenuo je u svoju korist, pa je s vremenom počeo da pomaže velikim kompanijama da izgrade održivo poslovanje.
"Ako ne razmišljate pozitivno, nikada nećete pokrenuti sopstveni posao", uveren je danas Stausholm.
Psiholozi već osam decenija slave moć pozitivnog razmišljanja.
Otkako je Napoleon Hil objavio knjigu "Razmišljaj i obogati se" 1936. godine, pozitivno razmišljanje predstavlja misao vodilju za poslovne ljude. Od objave Hilove knjige napisano je na hiljade stranica o tome da je put do uspeha popločan lepim mislima.
Negativno razmišljanje može samo da dovede do negativnih posledica, uveravaju brojni psiholozi i knjige za samopomoć.
Međutim, istraživači su u međuvremenu došli do novih podataka koji bi mogli iz osnova da promene shvatanje o važnosti pozitivnog razmišljanja za uspeh, bilo na poslovnom planu ili u privatnom životu.
Gabrijela Otingen, profesorka psihologije sa Univerziteta u Njujorku, kaže da je tokom istraživanja došla do zaključka da ljudi često maštaju o uspehu, ali da ne sprovedu maštanje u stvarnost.
Otingenova je ispitanicima merila krvni pritisak, što je dobar pokazatelj aktivnosti neke osobe. Primetila je da pritisak pada kada ljudi maštaju o lepšoj budućnosti, kao što je novi posao ili bogaćenje, i takođe otkrila da su studenti, koji su maštali o dobrom poslu, zarađivali manje i imali manje otvorenih ponuda za posao od ljudi koji su sumnjali u sebe i brinuli kako će da rade.
Profesorka navodi da je čak dve godine posmatrala takvo ponašanje i da su se ljudi koji su maštali prijavljivali na manje poslova od ljudi koji su se brinuli kako će i šta će sa svojim životom.
"Maštaju o tome, dobiju osećaj kao da su nešto uradili i jednostavno odustanu od svega", objasnila je.
Prirodno je da ljudi imaju pozitivan pogled na stvari, ali teško je biti umeren u negativnom razmišljanju. Otingova je osmislila alat pod nazivom WOOP koji se sastoji od nekoliko vežbi koje doprinose osmišljavanju konkretnih strategija koje mogu da pomognu u ostvarivanju planova.
Stausholm je pre nekoliko godina počeo s izradom olovki. Primenio je sve što je naučio o poslovnim neuspesima i stavio sve na papir. Smislio je šta treba da uradi ako mu se dogodi najgore, razvio planove i za najgore katastrofe.
Danas prodaje 450.000 olovaka svakog meseca u više od 60 zemalja sveta.
