Izvor: B92, Tanjug, 03.Feb.2010, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preokret u borbi protiv narkodilera
S obzirom da dugogodišnja borba Sjedinjenih Američkih Država protiv krijumčarenja narkotika nije urodila plodom, Argentina, Čile, Ekvador, Meksiko i druge zemlje odlučuju se na ublažavanje kazni za posedovanje i upotrebu manjih količina droge.
Kritičari upozoravaju da će tolerisanje korišćenja manjih količina kokaina, marihuane i drugih droga dovesti do porasta zlopupotrebe i nasilja, dok vlasti u Južnoj Americi ističu da će im novi zakoni odrešiti ruke da se pozabave >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krupnim ribama.
Čak i u zemljama poput Argentine, gde se nasilje vezano za narkotike tek sporadično javlja, sudije podržavaju ublažavanje kazni jer se pretežno bave malim slučajevima, zbog čega im krupni dileri izmiču.
"Sudovi su zatrpani slučajevima konzumacije manjih količina droge. Mi imamo stvaran problem sa upotrebom droga u Argentini i ne možemo ga rešiti kaznama", izjavio je za Rojters Horasio Katani, savezni sudija, član komisije koja je predložila novi zakon o drogama u Argentini.
Većina svetskog kokaina i dalje dolazi iz Kolumbije, Perua i Bolivije. U Meksiku je u "ratovima" između narkokartela u protekle četiri godine poginulo više od 16.000 ljudi.
Nasilja povezanog sa drogom ima i u Centralnoj Americi, gde su ulične bande preuzele kontrolu nad trgovinom narkoticima i čak se infiltrirale u pojedinim slučajevima i u političke partije.
Meksiko je najveći svetski proizvođač marihuane, a odmah iza njega je Paragvaj jer potražnja za marihuanom raste u susednoj Argentini i Brazilu.
Brazil i Meksiko, dve najveće ekonomije u Južnoj Americi, su vodeće po novom pristupu problemu sa narkoticima. Brazil je delimično dekriminalizovao korišćenje droga, a u Meksiku se nošenje manjih količina droge više ne smatra krivičnim prestupom.
Predsednica Argentine Kristina Fernandes trebalo bi uskoro da uputi Kongresu predlog o reformi zakona o narkoticima na osnovu koga će oni, koji budu uhvaćeni da poseduju manje količine droge biti poslani na medicinski tretman umesto u zatvor, s obzriom da je Vrhovni sud već doneo odluku da je nezakonito krivično goniti lica koja konzumiraju drogu.
U Ekvadoru, vlada je oslobodila 2.000 sitnih dilera u okviru pomilovanja sitnih preprodavaca poznatog po nazivom "narkomazge", a oni koji su u zatvorima samo zbog korišćenja narkotika nadaju se skorom oslobađanju posle reforme zakona o drogi.
Novi trend, međutim, na podržavaju svi u Južnoj Americi - konzervativni lideri se i dalje zalažu za stroge kazne u zemljama najvećim proizvođačima kokaina poput Kolumbije i Perua.
Kolumbija je bila korak ispred svih država u regionu kada je dekriminalizovala personalnu upotrebu droge 1994. godine, a sada kada druge zemlje idu ka tome, Kongres je podneo ustavni amandman da bi ponovo posedovanje droge učinio krivičnim prekršajem.
Kolumbija je najveći svetski proizvođač kokaina, zatim sledi Peru u kome nema ni pomena o reformisanju zakona - tamo su i za prodaju manjih količina droge zaprećene oštre kazne.
I predsednica Argentine nailazi na otpor kako vladnih organa, tako i katoličke crkve i nekih nevladinih organizacija koje rade se zavisnima.
Predsednik Argentinskog saveza protiv droge Klaudio Isaguire kaže da zdravstveni sistem neće moći da izdrži toliki pritisak narkomana.
"Argentina ima 2.500 kreveta u privatnim rehabilitacionim centrima gde tretman košta 800 dolara ( 576 evra) mesečno. Nema besplatnog lečenja, osim u jednom centru koji ima 70 kreveta za celu zemlju", istakao je on.
Ilijana Rupić, Tanjug.
