Izvor: BKTV News, 28.Jun.2017, 08:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznik koji otvara oči: Srbi danas slave Vidovdan i sećaju se junaka
Vidovdan je verski praznik koji praznuju Srpska pravoslavna crkva i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Vidovdan je i jedan od najdramatičnijih datuma u našoj istoriji. Svake godine Srbi se sećaju kosovskih junaka i kneza Lazara Hrebeljanovića koji su se borili protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine.
Na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a knez Lazar 25.000 boraca.
Knez Lazar je ubijen, kada su ga zarobili turski vojnici. Posle Kosovske bitke njegovo telo je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka preneto je u fruškogorski manastir Vrdnik.U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Verovanja i običaji
U hrišćanskom kalendaru ne postoji svetac s ovim imenom, a tek 1892. godine, Srpska pravoslavna crkva ga je prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara.
Prema narodnom verovanju, Vid je svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".
Samo ime ovog svetitelja odredilo je i običaje koji se neguju na dašnji dan. Nekada je bilo veoma važno šta će se videti na dašnji dan, jer se verovalo da će čovek biti uspešan u tome.
U selima pod Fruškom gorom na dašnji dan su se seljaci izjutra umivali rosom govoreći: "Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio."
Sličan običaj zabeležen je i kod Banatskih Hera, gde su majke na Vidovdan dovodile svoje ćerke do ograde, koje bi izgovarale: "Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi." U nekim su krajevima iznosili su na svetlo tapije, a ušteđeni novac bi brojali.
Na Vidovdan se prema verovanjima ne radi u polju,a na današnji dan treba probati i zrelo voće.
Veruje se i da na Vidovdan treba počinjati ručne radove poput pletenja i vezenja. U Šumadiji i još nekim krajevima bio je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se “provetre radi moljaca”.
Na Homoljskim planinama se verovalo da godina može omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da “ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana”, a u Šumadiji da na “Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv”, a krvlju kosovskih junaka obojeni su i kosovski božuri.
Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500. godišnjicu od Kosovskog boja. U Zakonu o praznicima iz 2001. godine, jednom od prvih reformskih zakona obnovljene demokratske Srbije, Vidovdan je opisan kao praznik koji simbolizuje sećanje na sve one naše sunarodnike i građane koji su tokom prošlosti stradali u odbrani otadžbine.
.jpg)
