Izvor: BKTV News, 19.Dec.2016, 19:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznične nedelje uoči Božića: Sutra slavimo Detinjce
Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju našim lepim običajima.
Danas su božićni običaji prilagođeni gradskoj sredini, ali im se i mladi i stariji beskrajno raduju. U susret pravoslavnom Božiću, svečano raspoloženje počinje još od Nikoljdana, kada se naredna tri nedeljna dana svečano obeležavaju porodični praznici posvećeni deci, majkama i očevima, a koji doprinose jačanju >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << porodice.
Po pravoslavnom kalendaru, svaka od tri nedelje pred Božić je obeležena crvenim slovom. Tada se na specifičan način slave: Detinci, Materice, Očevi (Oci), pa Tucindan, Badnji dan, praznici koji imaju višestruku simboliku od kojih je najvažnija ona koja ukazuje na čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama.
Sutra su Detinjci
Detinjci se obeležavaju u trećoj nedelji pre Božića, a ove godine padaju dan pre Nikoljdana, 18.decembra. Tog dana u jutarnjim časovima, ili po dolasku iz crkve, trudeći se da to urade tako da ih ne primete, roditelji trakama, kanapom, kaišem, vezuju ruku ili nogu svojoj deci najčešće za stolicu ili nogar od stola. Da bi se oslobodila, deca treba prethodno da spreme darove svojim roditeljima u vidu crteža ili nekog drugog poklona koji su se sama potrudila da naprave kako bi se odrešila, ili bi obično otac, deda, dali koju paricu da se mami, baki nešto kupi. Običaj nalaže da se vezuju i odrasla deca ukoliko se nisu venčala.
Tokom praznika se uz svečani ručak okuplja cela porodica kako bi se uz smeh i slogu čekao najradosniji pravoslavni praznik, Božić.
Simbolika vezivanja tokom Detinaca, (Mmaterica i Očeva) predstavlja povezanost i međusobno poštovanje mlađih i starijih i čvrstu porodičnu vezu, slogu i međusobno pomaganje u svim prilikama, ali i upućuje na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i koji čini dobra dela, lako će sebe otkupiti kako pred svim zemaljskim sudovima, tako i pred onim poslednjim, strašnim sudom, koji će vrednovati samo ono dobro što je čovek tokom života činio. Ukoliko ste od onih koji vole sami da sade pšenicu pred Božić, danas se ona potapa u vodu da odstoji jer se pšenica sadi na praznik Svetog Nikole, 19. decembra kod pravoslavaca, a kod katolika 13. decembra, na dan Svete Lucije.
Na Detinjce ne valja da radite u polju, na njivi, da čistite kuću, perete veš, čak ni da odlazite od kuće. Veruje se da ovaj dan treba da provedete sa svojom porodicom, a posebno decom kojoj se morate “odužiti” poklonima, inače će biti neposlušna tokom godine.
Za sadnju vam je potrebno:
- Šaka pšenice - tanjir ili posuda u koju će se posaditi
Kako se sadi:
U plitku posudu stavite zemlju, pa na nju poređajte pšenicu, koja je odstajala u vodi. Odozgo prekrijte zrna sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno kvasiti, odnosno prskati vodom na sobnoj temperaturi. Pšenična zrna se mogu staviti i bez zemlje. Samo se rasporede po dnu posude, tako da je u potpunosti prekriju. Ostavi se do ivice bar 1 cm, jer će se pšenica nicanjem raširiti. Zalivati umereno. Najbolje je samo prskati vodom jednom do dva puta dnevno. Može se u sredini posude ostaviti prostor u koji će doći sveća. Uzeti plitki tanjir po želji, u sredinu staviti manju čašu (za rakiju). Nasuti zrna pšenice oko čaše do ivice tanjira.
Pre nego što se stavi na sto, žito se ošiša makazama da bude ravno, jer retko kad samo izraste ravnomerno. Na Badnji dan stavite sveću u sredinu, a žito po sredini vežite crvenom mašnom ili trakom u vidu srpske trobojke.
