Izvor: B92, 08.Dec.2010, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prava hrana protiv zimske tuge
Zima je, vreme recesije, Božić samo što nije. U ovakvim okolnostima se niko ne ljuti ako niste najsrećnija osoba na svetu. Nezavisno od toga da li se radi od sezonskoj depresiji, hladnoći, ili da li ste samo džangrizavi, ovo doba godine može da izazove čitav spektar neželjenih raspoloženja.
Foto: Boaz Yiftach / FreeDigitalPhotos.net
Da bude još gore, verovatno će vam i raspored biti prilično gust a zbog toga i ishrana nije baš valjana. Bila ona svakodnevnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 5 obroka ili neko čašćavanje u prodavnici slatkiša, vrlo je bitan faktor koji utiče na raspoloženje.
Bridžet O'Konel , šef dobrotvorne ustanove za mentalno zdravlje Majnd, kaže da je vrlo bitno i šta jedemo kao i koliko često.
Ustanova je u saradnji sa naučnicima u oblasti organizovala projekat Hrana i raspoloženje.
Rezultati su pomogli u shvatanju toga koliko promena ishrane utiče na intenzitet pojave anskioznosti, depresije i promena raspoloženja. Zaključak je da dobra ishrana vrlo utiče na to da se osećamo dobro.
Depresija
Prema Udruženju za sezonske poremećaje, depresija uzrokovana vremenom se javlja kod 7% populacije. Ako obezbedite sebi dobru hranu u tim hladnim i mračnim mesecima, sigurno ćete se osećati bolje.
Istraživanja su pokazala da ako unosite dosta vitamina D (organski sastojak koji je povezan sa sunčevom mogućnošću da utiče na raspoloženje) imate i manje šanse da obolite od onih koji su u deficitu.
Odlični izvori su riba, losos i sardine, kao i jaja.
Profesor Luis Daj sa Insituta za psihologiju kaže da koliko god ubedili sebe da se odlično hranimo, nema ništa loše da s vremena na vreme uživamo u maloj količini čokolade. Štaviše, dokazano je da čokolada uspešno podiže raspoloženje, bilo zbog hemijskog sastava ili zbog mesta koje zauzima u društvu.
Stres
Nutricionista Stefani Mur kaže da kada je stres problem, postoji nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju.
„Osobe koje pate od stresa će se pre okrenuti nekim brzim i laganim rešenjima nego da promene svoj način ishrane. Potrebno je unositi dosta žitarica i proteina jer su najbolji u odbrani od stresa. Takođe, treba kombinovati i vitamin B sa magnezijumom jer utiču na žlezde koje stvaraju adrenalin i kontrolišu lučenje hormona stresa."
Magnezijum se unosi kroz dosta zelenog lisnatog povrća, oraha, ribe, hleba, mesa i mlečnih prozvoda.
Često odmaranje je koncept koji zanima i psihologiju i fiziologiju. „Najbolji lek je placebo. Napravite sebi specijalni režim ishrane, dajte mu naziv, i nema veze šta je u njemu, odlično će uticati na vas", kaže Murova.
Razdražljivost
Ništa kao tutnjava u stomaku ne može doprineti osećaju frustracije. Problem je u niskom nivou šećera u krvi jer bez dovoljne količine glukoze koja se prenosi do mozga, neuroni ne mogu normalno da funkcionišu.
Simptomi koji slede su osećaj slabosti, vrtoglavica i nesvestica. Da bi se rešili ovog problema, nutricionisti predlažu da unosite hranu koja sporo ispušta energiju umesto ugljenih hidrata – iako postoji mogućnost da ako izaberete prave, ne morate da ih izbegavate.
Pokušajte sa mešavinom ugljenih hidrata – hleb od neprosejanog brašna ili kombinujte pastu i ovas. Kaša bez mnogo šećera je najbolja za doručak, a za užinu pokušajte sa orasima i mladim sirom umesto čipsa i čokolade.
Umor
Opet je posledica niskog nivoa šećera u krvi. Potrebno je da unosite više hrane koja duže održava energiju. Određeni minerali vam mogu dosta pomoći.
Hrom je odličan u borbi protiv umora, kontroliše nivo insulina, pogotovo ako vam on konstantno varira, veće su šanse da se osećate premoreno i skloniji ste gojaznosti.
Odraslima se preporučuje 0.025mg hroma dnevno, a ta količina se može dopuniti i unosom žitarica, sočiva, mesa i začina.
Možete se osećti umorno i ako vam nedostaje gvožđe. Otprilike 27 odsto devojčica ima nedostatak gvožđa. Crveno meso (pogotovo jetra) i mahunarke su pune gvozđa, kao i orasi, tamno zeleno povrće i sušeno voće.
Musli sa pojačanim gvožđem može biti od trenutne pomoći ali ne zaboravite da se klonite kafa i čaja u toku obroka jer kofein sprečava apsorpciju gvozđa.
Ako ste ubeđeni da vam je nivo gvožđa zadovoljavajuć i ne jedete previše slatkiša a i dalje ste umorni, nemojte piti vino pre spavanja. Alkohol smanjuje REM san što znači da vaš osmočasovni san na kraju bude dosta kraći.
Anksioznost
Kofein najviše izaziva anksioznost, ubrzava otkucaje srca a ako se previše konzumira izaziva vrtoglavicu, nemiran stomak i preznojavanje.
Da bude još gore, utiče na san izazivajući anksioznu nesanicu. Ako već započinjete dan sa kafom, neka bude bez kofeina, ili još bolje, probajte sa zelenim ili belim čajem.
Oba čaja imaju kofein u sebi ali imaju i tianinsku kiselinu koja ima umirujuće dejstvo na mozak. „Ne utiču na mozak kao kofein", kaže Murova.
PMS
Nacionalno udruženje za predmenstrualni simdrom (Naps) predlaže male i česte obroke kako bi se smanjili simptomi anksioznosti i tenzije. Ako ste pod stresom, više ćete osećati simptome PMS-a.
„Predlaže se ishrana sa niskim glikemijskim indeksom (slatki indeks) - paste, crni hleb i mahunarke i tome dodajte što više niskomasnih mlečnih proizvoda i osetićete znatnu razliku. Mleko bez mlečne masti i niskomasni jogurt su odličan izbor u borbi protiv PMS-a", kaže Gejnor Basel iz Udruženja. Na kraju, obaveno unosite dosta vlakana.
PMS je često povezan za zatvorom a vlakna su najveći neprijatelji problema sa probavom.
