Izvor: Domino Magazin, 26.Jan.2010, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poseban dan
Mojoj učtivosti je došao kraj kad je upitaju hrana
Petak je bio poseban dan za Islanđane. U petak su se prisećali vremena svojih predaka i kako su oni živeli i najvažnije šta su jeli.
Već su mi objašnjavali po dolasku kakve se to zakuske pripremaju. Bila sam skeptična, pošto je sve mesnato, a ja i nisam neki mesojed. Pokušala sam da ne sudim dok ne vidim i pružim šansu toj hrani kad dođe trenutak za to. I tako, moja ljubaznost se završila u petak. >> Pročitaj celu vest na sajtu Domino Magazin <<
Petak- ručak. Toliko sam bila gladna da nisam ni razmišljala o mirisu koji me je zaplahnuo po ulasku u trpezariju. Prošla pored stola sa "posebnom" hranom, ignorišući je ali i nadajući se da to nije sve za ručak, da ima nešto i za nas probirljive! I u tom momentu prilazi mi kuvarica, koja je i moja omiljena osoba od svih koji rade u domu i uhvati me za ruku i kaže: "Please, please, this is a special day." Praktično me dovukla do stola, a ja kao dete pred nošom skeptično gledam i smešim se veštački da je ne bi uvredila, a u sebi mislim, "O, bože ne, samo ne ovo." Saberem se nekako i kažem sebi da vredi probati, možda nije toliko lošeg ukusa kao što izgleda! Odem po tanjir i vratim se puna optimizma i ponosna na sebe što ću ipak probati tu "posebnu" hranu. I gledam ja, gledam, odmeravam šta bi mogla da probam prvo, i spazim male bele parčiće koji imaju sitne brazdice i pomislim, "Pa, ovo mora da je mozak." Sva usplahirena priupitam kuvara koji je dopunjavao zalihe, da li je to mozak, a on se nasmeja i reče: "No. Those are balls. You know, of a ship." Knedla mi zastala u grlu. "Aha", kažem i nasmejem se. Istog trenutka apetit mi je nestao. Sva glad koju sam osećala do tada je isparila. Ipak se odlučim za jedno parče koje je izgledalo najsigurnije i nije bilo mogućnosti da je neki nepoželjni deo tela ovce.
Probala to dimljeno parče. Čudnog je ukusa. Jestivo? Mmmmmm... Da. I dok sam tako pokušavala da jedem, snebivala sam se halapljivosti ovih severnjaka. Brzo su jeli šta su odabrali, a još brže dopunjavali zalihe. Ostala sam u neverici plus gladna u petak za ručak, kome sam se toliko radovala. Dok sam za večeru kupila hamburger, jer su iste "poslastice" bile servirane i za večerni jelovnik.
Mojoj učtivosti je došao kraj kad je upitaju hrana.
.jpg)
