Izvor: B92, 03.Okt.2014, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portreti članova porodica trend u tetoviranju
Sve više mladih, ali i sredovečnih ljudi odlučuju da trajno ili privremeno ukrase telo i to tehnikom foto-realizma – kada crtež na telu izgleda poput prave fotografije.
Zujanje mašinica i „bockanje” bambusovim štapom umetnika iz Japana, koji će demonstrirati ovu drevnu metodu, delić su atmosfere koja može da se očekuje tokom predstojećeg vikenda na prvoj međunarodnoj tatu-konvenciji u glavnom gradu Srbije. Više od 40 umetnika prikazaće svoje umeće u „Mikser >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hausu” u Beogradu, prenosi Politika.
Tehnika iscrtavanja tela poznata je još iz vremena najstarijih civilizacija, a prema sve većem broju domaćih tatu-salona i oslikanih po telu, tetovaža postaje trend i u našoj zemlji. U beogradskim salonima, hit je tetoviranje portreta članova porodice i to tehnikom foto-realizma, kada crtež na telu izgleda poput prave fotografije.
Sve više mladih, kao i sredovečnih odlučuju se da trajno ili privremeno ukrase telo. Paleta tetovaža nema kraj: crno-sive slike, beli radovi na listu koji do izražaja dođu kada osoba pocrni tokom letovanja, crteži u više boja, foto-realistični prikazi, slike u kani koje vremenom izblede...
Cene od 30 do nekoliko stotina evra
U zavisnosti od broja boja i veličine slika, cene u beogradskim salonima su od 30 evra, pa do nekoliko stotina. Najmanji trajni motivi poput jednog slova, cveta, srca, krugova jin-jang koštaju 30 evra. Privremene, koje se rade u kani su od 20 evra i one mogu da se dobiju i u klasičnim salonima lepote.
Organizatori konvencije ukazuju na potrebu visokog nivoa higijene i zdravstvene bezbednosti pri izradi tetovaže: svaka slika može da se prepravi, ukloni laserom, ali virus hepatitisa ne može.
Motiv da u 43. godini uradi prvu sliku i to na stomaku, od kuka do kuka, Nataši C. iz Novog Beograda, supruzi i majci troje dece, bio je da prekrije ožiljak.
– Ostao mi je rez posle operacije. Mada, privlačile su me tetovaže još dok sam bila mala. Cvet maslačka koji nosi vetar i imena supruga i dece su moja priča, i nije još sasvim iscrtana. Uradila sam je ovog proleća. Izrada je trajalo više časova – kaže Nataša u razgovoru za naš list i dodaje da posle ovog iskustva razmišlja i o oslikavanju leve nadlaktice i ramena.
Tatu-majstor Nikola Žarković Džoni, jedan od učesnika predstojeće konvencije, kaže da je tetovaža iz andergraunda prešla u sferu pomodnog i poželjnog detalja.
– Na zapadu Evrope retko možete da sretnete mladu osobu koja nema makar jednu tetovažu. U Srbiji će, prema mojim očekivanjima, proći još pet do 10 godina da bi to postalo uobičajeno, mada je i ovde tatu sve više prisutan – smatra Žarković, koji osim u Beogradu radi i u salonima u Nemačkoj, Španiji i Italiji.
Maloletni samo uz pratnju roditelja
Među vodeće sajmove tetoviranja u svetu svrstavaju se oni u Nemačkoj, Holandiji i SAD. Prva beogradska konvencija ljubitelja tatua počinje danas, osim zujanja mašinica spremljen je i muzički program, a mogu da prisustvuju osobe starije od 18 godina, dok mlađi moraju biti u pratnji roditelja.
Popularnost tetoviranja je za majstore sa jedne strane dobra a sa druge strane loša, smatra Milica Vučković, slikarka po obrazovanju, koja već tri godine radi kao tatu-majstor na relaciji Srbija–Bali.
– Šabloni i dominantne teme, slepo praćenje trenda i želje klijenta koji nije baš siguran šta želi, već bi samo da „ima nešto”, ubijaju pečat umetnika – ističe Milica Vučković.
Međutim, Miloš Krnjajić, majstor s višegodišnjim stažom u Srbiji i Francuskoj, smatra da trendovi nisu loši. Ipak, dodaje da svaki majstor mora da bude i psiholog.
– Ako procenim da osoba nije spremna ili da jednostavno ne zna šta hoće, takve klijente odbijam – iskren je Krnjajić.
Milan Roksandić, jedan od organizatora konvencije, zaključuje da tatu-majstor najbolje zna koja dimenzija slike je odgovarajuća za koji deo tela i kako će ona da bude pozicionirana za 20 godina. Jer tetovaža se crta da traje.
