Izvor: BKTV News, 27.Sep.2014, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poremećaj pažnje (ADHD): Izmišljena bolest?
Iako je hiperaktivnost „izmišljena“ dijagnoza, mnogi pacijenti, ipak, dobijaju terapiju. Milioni mališana nepotrebno uzimaju medikamente samo da bi bili mirni ili da bi bolje učili.
POREMEĆAJ pažnje kod dece u poslednjoj deceniji dobio je sve epitete epidemije. Skoro svaki peti dečak starijeg školskog uzrasta (od 14 do 17 godina) u Americi ima dijagnozu hiperaktivnog poremećaja pažnje, pokazuju poslednji podaci američkog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Tako nagli porast broja dece sa ADHD naveo je lekare da se zapitaju da li se ova dijagnoza olako „kači“ današnjoj deci. Dodatne sumnje pobudile su i neproverene informacije da je i sam „otac“ ADHD poremećaja pred smrt priznao da je ova dijagnoza – izmišljena.
Leon Ajsberg, psiholog i stručnjak koji je prvi definisao poremećaje u održanju pažnje i hiperaktivnost kao medicinski problem, priznao je da je farmaceutska industrija obilato koristila njegovu „dijagnozu“ i da deca dobijaju previše lekova za ADHD. To ne znači da neki mališani nemaju problem sa hiperaktivnošću i poremećajem pažnje, već da u njihovom lečenju nisu uvek neophodni lekovi. Pre terapije treba podrobno ispitati psihološke poteškoće i tražiti uzrok dečijeg ponašanja, objasnio je Ajsberg.
Uprkos tome, danas gotovo dve trećine dece sa dijagnozom ADHD dobija medikamente, koji kako tvrde lekari drastično popravljaju kvalitet života, ali vode ka zavisnosti, anksioznosti i ponekad psihozi.
Većina medicinskih eksperata se slaže da je ADHD, bilo da se javlja samo kao poremećaj pažnje, ili u sklopu sa hiperaktivnošću, posledica abnormalnog nivoa određenih hemikalija u mozgu. Taj poremećeni balans supstanci u mozgu sigurno donekle narušava kontrolu impulsa i mogućnost održanja pažnje.
Ranije je od tri do sedam odsto dece imalo dijagnozu ADHD, a poslednji podaci pokazuju da čak 15 odsto dečaka i sedam odsto devojčica školskog uzrasta u Americi pati od ovih problema. Danas samo u SAD više od 6,4 miliona dece uzrasta od četiri do 17 godina ima dijagnozu ADHD, što je porast za 16 odsto od 2007. godine, upozoravaju stručnjaci.
SLIČNI SIMPTOMI
Posebno treba biti obazriv sa „lepljenjem“ dijagnoze ADHD. Čak su i lekari nekada skloni da na osnovu dvominutnog upitnika ustvrde da je u pitanju ovaj poremećaj. Neka stanja i ponašanja mogu da liče na ADHD, a da dete uopšte nema poremećaj pažnje i hiperaktivnost, već neki sasvim drugi problem: anksioznost ili depresija, neotkriveni dijabetes, zlostavljanje, teškoće u učenju, autizam, zloupotreba droga, previše elektronskih uređaja, samo nemirno i živahno dete.
„To su astronomske cifre“, kaže dr Vilijam Graf, neurolog pedijatar iz Medicinske škole sa Jejla:
– Čak i onima sa veoma blagim simptomima se previše lako odredi dijagnoza, pa se s pravom sumnja koliku korist terapija može da donese deci koja su inače zdrava i kojima simptomi ne ometaju svakodnevni život.
Ipak, broj dece i tinejdžera koji će biti na lekovima za ADHD u bliskoj budućnosti će dodatno porasti, jer Američka asocijacija psihijatara planira da promeni definiciju ove bolesti, što će za posledicu imati još više dijagnoza.
Dok neki doktori smatraju da je veliki porast broja obolelih dokaz da se poremećaj lakše prepoznaje i bolje prihvata, drugi tvrde da milioni dece nepotrebno uzimaju lekove da bi bili mirni ili imali bolje rezultate u školi. Direktor centra za kontrolu bolesti dr Tomas Friden uporedio je propisivanje ovih lekova sa preteranom upotrebom analgetika i antibiotika kod odraslih.
Dodatni razlog da se bune oni koji sumnjaju u dijagnozu ADHD imaju zbog nedostatka egzaktnog metoda za utvrđivanje poremećaja. To ostavlja mnogo prostora za nesigurnosti pa i zloupotrebe. Lekari do dijagnoze dolaze jedino intenzivnim razgovorima sa roditeljima, pacijentom i učiteljima, odbacujući pritom druge moguće uzroke.
Eksperti navode više uzroka koji su doveli do eksplozije broja dece sa ovom dijagnozom. Osim olakog propisivanja terapije, za koju okrivljuju lekare, doktori naglašavaju da oni sami nekada trpe veliki pritisak od strane roditelja da im pomognu da srede ponašanje dece koja imaju problema sa učenjem i pažnjom.
– Norme društva nameću pritisak na roditelje i decu da ako ne sede mirno za stolom odmah dobijaju etiketu nenormalnosti i da je to stanje koje mora da se leči, umesto da se čeka da dete sazri i dostigne taj nivo razvoja – kaže dr Žerom Grupman, profesor medicine sa Harvarda i autor knjige „Kako doktori razmišljaju“.
Posle dugogodišnje karijere tokom koje je lečio pacijente sa problemom pažnje i nedostatkom koncentracije, dr Ričard Sol je ubeđen da je ADHD skup simptoma, ali ne bolest. Ona ne bi trebalo da bude na spisku dijagnoza, kaže ovaj neurolog, autor knjige „ADHD ne postoji, istina o ADHD“.
RIZICI
Upotreba lekova za ADHD može da ima brojne štetne posledice: manjak apetita, probleme sa snom, anksioznost, glavobolju, bolove u stomaku, tikove, suicidalne misli, kardiovaskularne probleme, iziritiranost. Kod 1 na 1.000 pacijenata mogu da se jave i manija, halucinacije, paranoja.
– Tretiranje ADHD kao bolesti je velika greška. Zamislite da vam neko uđe u ordinaciju i žali se da ga boli stomak, a vi uopšte ne ispitate šta mu je već mu samo tutnete lekove protiv bolova – pravi poređenje dr Sol.
Nema ništa dobro u tome da se deca koja bi da bolje uče ili roditelji koji bi da imaju mirnu decu koja sede i ćute navikavaju na opasne lekove koji mogu da uvedu u spiralu zavisnosti, smatra dr Sol, prenosi „Njujork tajms“. Kroz praksu, dr Sol se često pitao koji problemi zaista stoje iza simptoma koje su njegovi pacijenti pokazivali? Jedna devojčica na primer, imala je problem sa pažnjom. Pažljivim ispitivanjem zaključeno je da nije hiperaktivna, već – kratkovida. Kada je počeo više pažnje da obraća na probleme „iza“ ADHD, dr Sol je shvatio da skoro svi njegovi pacijenti imaju neku drugu bolest, a da su poremećaj pažnje i hiperaktivnost samo simptomi. To mogu da budu Turetov sindrom, kolpusivno-opsesivni poremećaji, osetljivi „iks“ sindrom, autizam, fetalni alkoholni sindrom, teškoće sa učenjem, problemi sa sluhom, čak i darovitost.
Eksplozija dijagnoza i preterivanje sa terapijama za ADHD neće proći bez posledica. Kratkoročne posledice lekova mogu da budu problemi sa spavanjem, anksioznost, problemi sa raspoloženjem. Dugoročno, ovi lekovi mogu da vode nezdravom gubitku težine, lošijem pamćenju, čak i skraćenom životnom veku i samodestrukciji.
Ipak, čak i lekari koji žele da se sa ADHD izbore na drugi način osim lekova, moraće da se susreću sa sve češćim zahtevima i roditelja i pacijenata naviknutih na tablete:
– Zašto jednostavno ne možete da mi napišete recept?
RASTE BROJ DIJAGNOZA
* Dečaci značajno češće imaju ADHD problem nego devojčice:
– Dečaci: 13,2 odsto
– Devojčice: 5,6 odsto
* Kod srednjoškolaca čak 10 odsto devojčica i 19 odsto dečaka ima dijagnozu ADHD
* Dve trećine dece zbog ove dijagnoze pije lekove
* Broj prepisanih lekova za ADHD porastao je čak za 50 odsto od 2002. do 2012. godine
* Iako ukupan broj prepisanih lekova za decu opada (od 2002. godine za 9 odsto manje lekova), kada je ADHD u pitanju, deca dobijaju sve više lekova. Američka asocijacija psihijatara tvrdi da je ovaj porast uslovljen željom lekara da smanje stigmu dece sa problemom.
* Broj dece sa dijagnozom ADHD u SAD porastao je za 66 odsto od 2000. godine
* Svako deseto dete ima problem sa poremećajem pažnje i hiperaktivnim ponašanjem
* 60 odsto njih i kada odraste nastavi da ima ADHD – to je četiri odsto ukupnog odraslog stanovništva
Izvor: Novosti
The post Poremećaj pažnje (ADHD): Izmišljena bolest? appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
