Izvor: Blic, 23.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponižavanje i poništavanje života
Ponižavanje i poništavanje života Pesnik, esejista, prozni pisac, prevodilac, književni kritičar, glavni i odgovorni urednik izdavačkog preduzeća Ars Longa, autor je i dva romana 'Noć praznih ruku' i 'Budno stanje sna', knjige eseja 'Fotografije glasova' i trinaest zbirki poezije. Dobitnik je više književnih priznanja, a prestižne nagrade 'Rade Drainac' i 'Isidora Sekulić' je dobio nedavno za knjigu poezije 'Novi čovek'. Šta mu one znače?
- 'Naravno da mi imponuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što je moja poslednja knjiga nagrađena ovim prestižnim nagradama koje nose imena najznačajnije žene u srpskoj kulturi i pesnika koji je i nakon bezmalo šezdeset godina od svoje smrti avangardni pesnik čiju poetiku karakterišu isti postulati kao i moju, a to je pre svega: humanizacija sveta i čoveka, odnosno, kako ja to volim metaforično da kažem, poetsko hodočašće od letargije do liturgije. No, ne treba oko toga dizati pompu. Nagrade su, ipak, biografija knjiga, a knjige su biografija pisca.
U 'Ejdetskim slikama' pišete o književnim udruženjima, književno-čaršijskim glasinama...
- Iako je ta knjiga krajnje intimistička i autopoetična, ona nije izgubila svoj univerzalni karakter. U njoj sam otvorio i pokrenuo mnoga pitanja iz oblasti umetnosti i filozofije (posebno estetike i etike), psihologije, religije i antropologije. Kroz 'Ejdetske slike_arhiva' provejavaju misli o kultnim knjigama, poeziji, buntu, amputiranju duha kao ponižavanju i poništavanju života, o književnim kla- novima i lobijima... Da li pisac danas može opstati ako deluje izvan svih klanova? Postoje li, uopšte, klanovi u našoj književnosti?
- Na drugi deo pitanja bi mogli i vrapci da vam odgovore. Naravno da književni klanovi u našoj književnosti postoje i uvek su i postojali, no, čini mi se da ovoliko filstara i hipokrizije nikad ranije nije bilo. Ipak, oni koji čine te klanove, primorani su, zbog svoje netalentovanosti, da se udružuju i deluju kao 'horski pevači', jer kao individualci nemaju nikakvog kreativnog dometa... A da li pisac može da deluje i opstane izvan svih klanova svedoče vam, osim moga, i primeri Vladislava Bajca, Radivoja Šajtinca, Jovice Aćina, Radivoja Stanivuka, Duška Novakovića, Novice Tadića, Ljiljane Jokić Kaspar i mnogih drugih nena- metljivih sjajnih pisaca i intelektualaca. Jedan ste od najprevođenijih naših pesnika. Šta vama znače prevodi? Kako se što bolje predstaviti svetu sa našom književnošću?
- Za pisca koji potiče iz književnosti malog jezika prevodi znače sve. Vidite, nas Srba, zajedno sa dijasporom, ima oko dvanaest miliona. Danas toliko stanovnika imaju jedan Pariz, Tokio, Hong Kong, Suidad di Meksiko... Nije li, onda, poražavajuća činjenica, ukoliko vas ne prevode, da čitavog života pišete za samo jedan grad, za samo toliko stanovnika koliko danas već imaju pojedini gradovi... NATO agresija na našu zemlju koštala me dosta i na kreativnom planu. Naime zbog raznoraznih predrasuda došlo je do prolongiranja u publikovanju nekih mojih knjiga u inostranstvu, ali verujem da će ove godine 'Novi potop' biti objavljen u Argentini (prevod Karmen Vegas) i bugarskoj (prevod: Amelija Ilova i Biljana Kurtaševa); 'Novi Nojev kovčeg' u Makedoniji (prevod Branko Cvetkoski) u izdanju skopske 'Kulture'; koautorska knjiga sa Urošem Zupanom i Majom Vidmar na nemačkom povodom prošlogodišnje internacionalne nagrade 'Hubert Burda' (u prevodu Petera Handkea, Žarka Rad- akovića, Aslana Mahmutija i Elke Švarc), kao i kraći izbor iz moje poezije pod nazivom 'Protoklepsidra' na engleskom jeziku (u prevodu Dejana Mar- kovića i redakturi etabliranog kanadskog pesnika Džejmi Rida) u izdanju vankuverskog izdavača 'Dadadaby eleven'.
Kakav je vaš odnos prema kulturnoj sceni Beograda?
- S obzirom da je Beograd u poslednjih deset godina najanatemisanja metropola i da pored svih mogućih blokada trpi i kulturnu blokadu neizmerno se divim ljudima koji kulturnu scenu Beograda čine ovoliko živom i vitalnom. Gradu koji ima FEST, BEMUS, BITEF; gradu koji u korak prati najaktuelnija zbivanja iz oblasti, filma, muzike, književnosti, slikarstva, pozorišta; gradu koji svake večeri ima po desetak zanimljivih kulturnih manifestacija u vidu koncerata, izložbi, pozorišnih predstava, filmskih produkcija, promocija knjiga i performansa mogu da zavide i mnogo veće i ekonomsko-politički i socialno-kulturološki sređenije evropske i svetske metropole. U poslednjih nekoliko godina vrlo se četo vraćate svom rodnom gradu Vukovaru. Kako sada posle deset godina doživljavate Srbiju i Hrvatsku?
- Na kulturološkom planu Hrvatska se ne može meriti sa Srbijom ni sa filmskom, ni sa pozorišnom, ni sa književnom, čak ni sa klasičnom muzičkom scenom (tu pre svega mislim na naše briljantne operske pevačice i violiniste), ali na planu rock muzike stvari stoje malo drugačije. U Hrvatskoj se pojavio čitav niz sjajnih rock grupa koji su našoj javnosti za sada nepoznate, ali koje su na nivou naših nekadašnjih najvećih rock sastava. Ovom prilikom bi izdvojio grupe 'Urban & 4', 'Putokazi', 'The Bastards' i 'Gustafi'... A ako se vaše pitanje odnosi na političke prilike, onda sa žalošću moram da kažem da se Hrvatska demokratizovala pre nas, ali s velikom nadom očekujem da će se i Srbija probuditi iz desetogodišnje agonije i vaistinu vaskrsnuti. mila milosavljević
