Izvor: Blic, 02.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podnošljiva teškoća života
Podnošljiva teškoća života
Nagrada 'Žensko pero' koju već petu godinu dodeljuje 'Politika Bazar', pod donatorstvom velike dobročiniteljke kulture Madlene Cepter, pripala je Mirjani Đurđević za roman 'Deda Rankove riblje teorije' u izdanju 'Čigoje'.
Uz nju, u najužem izboru bile su i Sonja Atanasijević sa 'Narandžama za Božanu' ('Narodna knjiga') i Mara Knežević-Kern sa knjigom 'Putovanje na jug' ('Nezavisna izdanja Slobodana Mašića'). Ova nagrada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja se sastoji od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, plakete i zlatnog pera, biće joj uručena 7. juna kada će se ova naša književnica sa sebi svojstvenom duhovitošću obratiti publici.
Na ovogodišnji konkurs javilo se šezdesetak autorki, a žiri sa Madlenom Cepter kao počasnim predsednikom odabrao je 'Deda Rankove riblje teorije'. A obrazloženju je istaknuto: 'Iza klasične krimi-fabule razotkrivanja ubistva jednog prpadnika bezbednosnih struktura autorka precizno popisuje odjeke vremena i društvenog kiča. Direktno i iznutra, s mnogo ironije i vrcavog, svežeg humora, poigravajući se sa urbanim slengom i novogovorom, kao i psihološkim stereotipima generacije sadašnjih četrdesetogodišnjaka, Mirjana Đurđević ispisuje tekst maksimalno integrisan u aktuelni život.'
A ista ta autorka je, obraćajući se novinarima, rekla: 'Kada su mi javili da sam nagrađena, savetovali su mi da kažem nešto iz duše. Od jutros ja sam ne samo bez duše, nego i bez pameti jer sam zaboravila i mačku da nahranim. Znate, ljudi pišu knjige iz dva razloga. Jedan je taj što hoće da budu pisci, a drugi su oni koji ne mogu da ćute. Ja sam od ovih drugih. Za mene nije bio uspeh kada sam svojevremeno videla knjigu u izlogu, nego kad su mi rekli da su mi knjigu ukrali.'
Nije li ovo knjga i o muškarcma i o ženama?
- To je, u osnovi, jedna mala knjiga o tome kako muškarci doživljavaju nas, a kako mi njih. Kako oni vide nas?
- Po teoriji iznetoj u knjizi, muškarci žene vide kao mlađe sestre, radodajke, domaćice i okupatorke. Svaki od tih tipova žena predstavlja određenu opasnost za muškarce. To je, naravno, sve samo šala. No, recimo da se žene, dalje, dele na dve kategorije - one slobodnog ponašanja, a one su slobodne samo u nastupu, ali su suštinski vrlo rezervisane. Radodajke su u stvari muškarci, odnosno žene lovci na plen. One se, pak, dele na domaćice, a nastupaju iz raznih oblika koristoljublja; od materijalnih razloga, preko braka i dece, do karijere i ko zna čega sve ne. Na kraju je onaj najopasniiji tip - okupatorke. To su one žene koje kooptiraju celog muškarca, hoće da mu uđu u mali mozak da ga menjaju... Jednostavno, da ga modeluju prema svojim potrebama. A muškarci?
- Baba Natina teorija kaže da se muškarci dele na četiri grupe, to su poslovni ljudi kojima je u centru interesovanja neka aktivnost. Ne moraju biti opsednuti samo karijerom, može biti reč o pecanju ili o fudbalu. Zatim, to su domaćini, ljudi kojima je domaće ognjište svetinja, oni ženu smatraju delom domaćinstva. Potom, avanturisti čja se pažnja ne da zadržati na jednom mestu, pa tako ni na ženi. I, na kraju, muškarci koje žena može prenositi s mesta na mesto kao saksije; zato se i zovu - muškarci saksije. Koji je tip žena najbrojniji?
- Ne samo ovde, već u principu su žene domaćice najbrojnije. Među njima su prisutne i one koje imaju dara za duhovitost, odnosno talenat za preživljavanje. Nije li taj duhoviti pristup srž vašeg romana?
- Moglo bi se tako reći. Jer, to su prosto tragikomične sličice iz naših svakodnevnih života. Imala sam, recimo, priliku da mesecima prolazim pored jedne trafike koja je bila okićena vencima jer je ispred nje ubijen poznati kriminalac. Sirota trafikantkinja sedela je unutra, u tom ružnom okruženju praktično bez posla. To je jedan od brojnih tužno-smešnih detalja iz naše svakodnevice koji sam zabeležila. Svakodnevica smeštena u krimi-priču da bi čitaocima bilo zanimljivo. Ne pristupate li vi stvarima, i u literaturi i u životu, sa neke duhovite distance ili je možda reč o ironiziranju?
- Mislim da se pre može govoriti o ironiziranju. Ako se uopšte može govoriti o nekom mom receptu, onda on glasi kako valja sve posmatrati sa ironično-smešne strane. Za razliku od Kundere koji je govorio o nepodnošljivoj lakoći postojanja, ja pišem o podnošljivoj teškoći preživljavanja (smeh). Meni je to jedini podnošljiv način da se ostane normalan u svetu u kome živimo. Tatjana Nježić
