Izvor: B92, 25.Feb.2016, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela konferencija posvećena ekonomskom osnaživanju žena
Prvi dan dvodnevne konferencije pod nazivom Ekonomsko osnaživanje žena kao jedan od ključnih faktora prevencije i zaštite od nasilja prema ženama održan je danas u Kulturnom centru Rex.
U uvodnom delu dana, prisutnima su se obratili prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, zamenica stalne predstavnice UNDP-a, Stelijana Nedera, i predsednik UO Fonda B92, Veran Matić. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prva sesija je bila posvećena predstavljanju modela projekta i studije slučaja projekta, koju je zajedno sa predstavnicima partnera projekta Centra za socijalni rad Sombor i Smart Kolektivom predstavila direktorka Fonda B92 Marija Čečen.
Gospođa Čečen je objasnila osnovne i specifične ciljeve projekta, kao i funkcionisanje ključnih aktivnosti projekta čiji je zajednički cilj ekonomsko osnaživanje žena.
„Ovaj pilot program podrazumeva osnivanje socijalnog preduzeća čija je svrha obezbeđivanje usluge kontinuiranog obrazovanja žena. Uz pomoć edukacije, žene dobijaju priliku da uvećaju svoja znanja, unaprede sposobnosti i kapacitete za posao, te ostvare ekonomsku nezavisnost“, navela je Čečen.
U zaključku prezentacije projekta, Čečen je istakla preporuke iz Studije slučaja projekta za dalju primenu ovog modela.
„Neke od prioritetnih preporuka za primenu modela projekta, između ostalog, su partnerstvo sa lokalnim ženskim organizacijama i značajnija podrška budućim samoodrživim ekonomskim modelima u dužem vremenskom periodu“, navela je direktorka Fonda B92.
Ona je takođe pohvalila zainteresovanost centara za socijalni rad i organizacija u čijem sastavu su sigurne kuće, kao i njihovo veoma aktivno učešće na konferenciji.
Kada je reč o ekonomskom osnaživanju žena koje su pretrpele nasilje, osim razgovora o značaju edukacije, govorilo se i o teškoćama i izazovima koji se tom prilikom nameću. Koordinatorka Zrenjaniskog edukativnog centra i ekspertkinja angažovana na ovom projektu Radoslava Aralica, kao moderator poslednje sesije, zajedno sa učesnicima panela pokrenula je niz zanimljivih pitanja, od toga kako stići do žena koje pripadaju ciljnim grupama i motivisati ih da uđu u programe obuke, do toga koja je uloga nevladinog sektora, kao i centara za socijalni rad, i mogu li, i u kom obliku, oni biti resurs centri.
Organizatori su naveli da se prvi dan konferencije poklapa sa ovomesečnim Narandžastim danom koji se obeležava svakog 25. dana u mesecu i koji simbolizuje zaustavljanje nasilja prema ženama.
Govor Verana Matića na konferenciji „Ekonomsko osnaživanje žena kao jedan od ključnih faktora prevencije i zaštite od nasilja prema ženama”prenosima u celosti:
Želeo bih da govorim sa više optimizma o temi osnaživanja žena. I sama reč BUDUĆNOST JE ŽENSKOG RODA, a u tom kontekstu, želeo bih da podsetim na misao Federika Felinija:
„Sve priče su već ispričane. Budućnost priče je da budu ispričane iz ženskog ugla”.
Nasilje nad ženama je proizvod nejednakosti žena u društvu, to je vrhunac nejednakosti, najbrutalniji oblik, i nažalost, najčešće govorimo samo o tom vrhuncu, a mnogo manje ili manje uspešno, govorimo o uzroku: o velikoj, temeljnoj neravnopravnosti.
Ako se svi slažemo da je porodica osnova društva, a žena stub porodice - onda pogledajmo u kakvom je položaju žena, kada vidimo tu podređenost i diskriminisanost, onda ćemo lako sebi odgovoriti zašto nam je toliko dugo loše bez „ključa” kako temeljno promeniti stanje stvari, kulturu…
Usuđujem se da kažem da su žene šansa Srbije, šansa za preokret koji je neophodan kada je reč o filozofiji preduzetništva. Ipak, verovatno to mnogima zvuči blesavo. Ali kada to kaže Voren Bafet, jedan od najpoznatijih i najbogatijih svetskih preduzetnika, to je prava potvrda: „Jedan od najvećih razloga mog uspeha je u tome što se takmičim samo protiv polovine populacije”, misleći na onaj muški deo.
One su najčešće mnogo veći talenti za proizvodnju mira, posrednici, za snalaženje, za održanje, preživljavanje, ali svaki pokušaj da se to pretoči u vođstsvo i liderstvo od nivoa same porodice najčešće je stopiran. I veliko Mekinsijevo istraživanje iz 2011. godine pokazuje da muškarce promoviše dominantno na temelju potencijala, a žene na temelju prethodnih postignuća.
Zasluge žena, od porodičnih gde je, čini mi se, i egzaktno izmereno da žena radi pored sopstvenog posla još sedam sati u svojoj porodici bez ikakve nadoknade i priznanja, i najčešće bez ravnopravne uloge muškog člana porodice, pa do vrhuskih oblasti nauke, gde je pored neravnopravnosti dominantno i preuzimanje zasluga, krađa rezultata (učestvujem u pripremanju tri predstave koje upravo govore o ženama čija je uloga potpuno potisnuta na račun muškaraca, a negde su i direktno pokradene… bez ikakve ozbiljnije osude društva, kao kada je reč o Rozalind Frenklin koja je otkrila strukturu DNK, a otkriće je, praktično bez ikakvog njenog odobrenja, pripisano Džejmsu Votsonu koji je sa dvojicom kolega dobio i Nobelovu nagradu, a na osnovu ovog slučaja se igra uspešna predstava na londonskom West Endu sa Nikol Kidman. Ili kada je reč o Milevi Ajnštajn koja je bila ravnopravni partner sa velikim Albertom “ajn štajn” – jedna stena i kojoj je Albert poklonio celokupni iznos Nobelove nagrade, ali je izostalo javno priznanje njene uloge u novim teorijama, inovacijama itd.). Namerno ovo pominjem jer mislim da se najčešće zapostavlja ovaj aspekt veoma važne priče o neravnopravnosti.
U kampanji protiv nasilja u porodici, Fond B92 je do sada izgradio sedam sigurnih kuća.
Paralelno sa tim poslom, pripremao se i projekat Onasnaživanje, koji je korak dalje od podizanja svesti o problemu nasilja u porodici i prve pomoći koju predstavljaju Sigurne kuće. I u Sigurnim kućama postoje različiti projekti koji imaju za cilj da se žene koje su prošle kroz porodično nasilje edukuju za poslove koji će im pomoći da se u potpunosti osamostale.
Projekat ONAsnaživanje dobio je podršku Fonda Ujedinjenih nacija za borbu protiv nasilja nad ženama među 200 projekata u celom svetu, i nadamo se da će on biti obrazac koji će se dalje koristiti i unapređivati i u Srbiji i u svetu, o čemu govore najave predstavnika UNDP.
Ovaj projekat su podržali Pokrijanski sekretarijati za rodnu ravnopravnost, i za poljoprivredu, kao i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije.
Partneri na projektu su dugogodišnji saradnici Fonda u raznim inicijativama: Centar za socijalni rad Sombor sa svojom Sigurnom kućom i Smart kolektiv.
U toku same realizacije projekta, stekli smo nove partnere i saradnike, a neki od njih su nam postali i prijatelji: žene iz Udruženja Udahni život iz Stanišića, i Udruženje Somborska inicijativa sa kojima smo osnovali Dobru baštu; Udruženje Panonske dobre vile iz Prigrevice, zatim Poljoprivredna stručna služba Sombor, profesorka Branka Lazić, eksperti Aleksandra Vladisavljević, Sanida Klarić, Uglješa Atanacković…
Neke kompanije su nam na razne načine izašle u susret, prepoznavši dobru inicijativu, a posebno bih istakao doprinos Salad centra, kompanije Ernst i Jang, Erste banke…
Nadamo se da će na različite načine projekat Onasnaživanje zaživeti ne samo pri Sigurnim kućama već i na prostorima gde ne postoje sigurne kuće, ali postoji potreba za ekonomskim osnaživanjem žena.
Modeli koje smo razvijali i koje su drugi razvijali neće biti mogući bez određenog oblika pozitivne diskriminacije kada je reč o stvaranju šansi, kada je reč o nepovratnim podsticajima, kada je reč o mirkoreditima (iskustvo nobelovca Muhameda Junusa, lidera mikrokreditiranja, govore da je 95 odsto beskamatnih mikrokredita koji su dati ženama, bilo vraćeno i sa uspehom realizovano).
Uspostavljanje ravnopravnosti kao preduslova za opšti boljitak, zahteva na prvom mestu svest, a potom napore svih. Ako uspostavimo političku, društvenu ideju da 21. vek treba da bude vek žena i da svi na toj ideji radimo, ona će biti i realizovana.
Dakle, neophodan je felinijevski ugao, da ta budućnost bude ispričana iz ženskog ugla.
