Izvor: BKTV News, 24.Apr.2017, 08:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobusani ponedeljak ili Vaskrs za mrtve: Srbi danas idu na groblja
Deveti dan po Vaskrsu - Pobusani ponedeljak je pokretni praznik pravoslavne crkve prvi posle Vaskrsa kada se molitveno pominju preminuli i izlazi na groblja.
Reformator srpske azbuke Vuk Karadžič je o današnjem prazniku pisao sledeće: "Pobusani ponedeljak ili „Ružičalo“ uvek pada u prvi ponedeljak posle Tomine nedelje i prvi posle Vaskrsa. Iako nije najjasnije od kada datira tradicija obeležavanja ovog dana i odakle je ona došla, njega prati veliki broj narodnih običaja >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i verovanja koja su se održala i do današnjih dana".
U narodu je taj dan poznat i kao Vaskrs za mrtve. Danas, prema narodnom verovanju i običaju, treba "pobusati" grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. Vernici danas izlaze na groblja, pale sveće, uređuju grobove, mole se za duše pokojnika, baš kao na svake zadušnice.
Ipak, po nečemu je pobusani ponedeljak različit od ostalih zadušnih dana u godini. Naime, danas se na groblja iznose crvena jaja koje su domaćice ofarbale na Svetli petak! Ta jaja se kucaju o spomenik i upokojeni se pozdravljaju sa "Hristos Vaskrse".
Tim pradavnim običajem se iskazuje ljubav i poštovanje prema umrlim srodnicima, sa kojima se na taj način deli radost Vaskrsenja Hristovog i pobede nad smrću. Na kraju se preostala jaja podele sirmašnima. Veruje se da je ovaj običaj najpre nastao u krilu ruske crkve, odakle je, verovatno, došao i u naše krajeve.
O njemu je pisao još Vuk Karadžić u svom Riječniku u kome kaže da se kod Srba ovaj ponedeljak zove i "Ružičalo" jer ljudi tada pored grobova sade novo cveće (ruže, pa odatle "ružičalo"), ali i "Družičalo" jer u narodu postoji običaj da se na današnji dan momci i devojke okupljaju i druže.
Kažu, "valja se" da se danas na nekom pogodnom mestu okupe prijatelji, da se igra, peva i zabavlja. Treba uplesti nekoliko venčića od vrbovih grana i nositi ih u kosi, a ko se kroz venac poljubi postaće pobratim/posestrima za tu godinu.
U vojvođanskim selima, se zadržao običaj polivanja devojaka. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku. Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge.
Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Ili tako bar narod veruje...
Pravoslavni vernici danas slave i svetog sveštenomučenika Vasilija, a ovo je priča o njemu: Zet cara Konstanina, car Likinije, koji je bio oženjen njegovom sestrom, pretvarao se da je hrišćanin i tako pravio lažnu sliku o sebi pred carem. Ali kada je dobio na upravu ceo istok, počeo je da progoni i muči Hrišćane, i da utvrđuje idopoklonstvo.
On se potpuno predao strastima i nečasnom životu, i njegova žena je mnogo tugovala zbog toga. Jednom prilikom u naletima svojih poroka želeo je da uzme za sebe jednu devicu Glafiru, koja je bila u caričinoj službi. Glafira se požalila carici, a ona ju je tajno poslala u Amasiju, kod episkopa Vasilija i drugih Hrišćana. Devojka je bila srećna što se spasila od cara i stalno je pisala i zahvaljivala se carici, a ova je stalno slala novac za hram amasijski.
Međutim, jedanput, umesto da pismo dođe do carica, stiglo je do samog zlog cara Likinija. On, kad je saznao za devojku, odmah je poslao vojsku po nju i episkopa, ali Glafira je već bila umrla. Tako su vojnici samo doveli episkopa Vasilija. Posle ogromnih muka i tamnice, svetitelju su odsekli glavu i bacili ga u more, 322. godine. Njegovi učenici su uspeli da pomoću ribarskih mreža pronađu njegovo telo, i ćasno ga sahrane pri hramu.
Car Konstantin je sa vojskom napao Likinija i poslao ga u zatočeništvo u Galiju, gde je i završio svoj život.
Pet činjenica za današnji dan, 24. april
