Izvor: B92, Tanjug, 27.Nov.2009, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pionirski projekat očuvanja Amazonije
Budućnost planete Zemlje uveliko zavisi od očuvanja zelene Amazonije, čije prašume su "pluća sveta" jer predstavljaju četvrtinu svih površina pod šumama na planeti.
Očuvanje prašume Amazonije će biti jedna od tema Konferencije UN o klimi, idućeg meseca u Kopanhagenu. Na ovom svetskom skupu bi trebalo da bude usvojen sporazum, prihvatljiv za sve, a kojim bi se svet i buduće generacije zaštitili od globalnog otopljavanja i promene klime i uslova života na Zemlji. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Na sastanku Grupe 8, održanom letos u italijanskom gradu Akvili, postignut je dogovor da do 2050. godine prosečna temperatura ne bi smela da poraste više od dva stepena Celzijusa.
Međutim, brojne organizacije za zaštitu životne sredine smatraju da je i to previše, upozoravajući da u tom slučaju u slivu Amazona više ne bi bilo tropskih šuma, da bi nivo mora porastao za najmanje još jedan metar zbog otapanja lednika, te da bi mnoge oranice postale pustinja.
U slivu Amazona je u toku pionirski projekat u kojem je lokalno stanovništvo pretvoreno u "čuvare prašume" i za to mesečno dobijaju po 30 dolara. Radi se o programu REDD (Reducing Emissions from Deforestation and Degradation), koji se bavi smanjivanjem emisije štetnih gasova koja nastaje krčenjem prašuma i degradacijom terena.
Projekat REDD je pokrenut na konferenciji "Prava, šume i klimatske promene", održanoj letos u Oslu. Prva sredstva od 35 miliona dolara je donirala vlada Norveške, a predviđeno je da međunarodna zajednica plaća vladama da čuvaju šume u sklopu globalne borbe protiv promene klime. O tome će biti reči na skupu o klimi u Kopenhagenu.
U projektu REDD je posebna pažnja poklonjena lokalnim zajednicama koje žive u šumskim predelima da planski koriste prirodne resurse i upravljaju njima, javile su agencije.
Primera radi, ilegalno krčenje šuma u Amazoniji ima 20 odsto udela u stvaranju efekta "staklene bašte" na Zemlji. Amazonska prašuma je ključni faktor u stabilizaciji globalne klime. Ta "pluća planete" su najveći proizvođač kiseonika u svetu. Tamo danas na jednom kvadratnom kilometru živi više od 750 vrsta biljaka, 125 vrsta
sisara, 400 vrsta ptica, 100 vrsta gmizavaca...
Brazil je, zbog krčenja prašuma, postao i jedan od najvećih proizvođača štetnih gasova koji stvaraju efekat "staklene bašte". Šume u amazonskim državama Para, Mato Groso, Akre i Rondonija na meti su bespoštednog ilegalnog krčenja.
Brazilska amazonska država Juma je prva u kojoj se zvanično sprovodi projekat smanjenja emisije štetnih gasova. Više od 320 porodica u ukupno 36 lokalnih zajednica je uključeno u projekat "Bolsa floresta" koji finansiraju REDD i vlada Brazila, pošto je brazilski predsednik Lula da Silva pokrenuo nacionalnu kampanju da se zaustavi uništavanje prašuma Amazonije.
Oni mesečno dobijaju "državnu platu" zato što čuvaju prašumu. Krstare čamcima zelenim vodenim površinama i sprečavaju sve ilegalne radnje, pomažući policiji koja dosad nije uspevala sve da postigne, što zbog obilja posla, što zbog korupcije.
Predviđeno je da vrlo brzo oko 7.000 porodica bude uključeno u "čuvare prašume", a cilj je da do 2014. oko 60.000 lokalnih porodica, što je oko polovine stanovništva amazonske države Juma, bude motivisano da ostane da živi u prašumi.
REDD nudi sredstva ne samo da se smanji uništavanje prašume, već i da se smanji siromaštvo koje je u brazilskim državama Amazonije na nivou kakav je u najsiromašnijim afričkim zemljama, uprkos ekonomskom usponu samog Brazila, navela je agencija Rojters.
Projekat "Bolsa Floresta" sa 16 milijardi dolara godišnje finansiraće REDD, a ulaganja u taj program očuvanja Amazonije najavili su i "Koka kola", brazilska banka "Bradesko" i Hoteli Mariot.
Na konferenciji o klimi u Kopenhagenu će o ovom projektu biti posebno reči, a u diskusiji o mogućoj primeni istog u drugim regionima sveta, Brazil će izneti podatak da je ovog meseca zabeleženo najmanje krčenje prašume u posledne dve decenije.
Ipak, u Amazoniji ima i onih koji kritikuju projekat koji finansira REDD. U oktobru je 49 raznih društvenih i ekoloških grupa, okupljenih u Radnu grupu Amazon, uputilo otvoreno pismo. Žale što nisu konsultovani, niti uključeni u ovaj projekat i upozoravaju da siromaštvo u kome živi lokalno stanovništvo može ponovo dovesti do toga da oni za hranu "zažmure" pred onima koji ilegalno seku šumu.
Oko 100.000 porodica u ovom trenutku luta državama Amazonije u potrazi za novim plodnim zemljištem i mestom za život, posle letošnje suše koja im je odnela sve što su zasadili.
Milanka Mirković, Tanjug.
