Izvor: B92, Beta, 18.Feb.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pilula za brisanje lošeg sećanja
Naučnici su uspeli da razviju pilulu čijim uzimanjem bismo bili u stanju da izbrišemo sva loša sećanja.
Naučnici smatraju da ovaj lek može biti od velike pomoći pri lečenju post-traumatskih poremećaja i osoba koje pate od stresnih stvari koje su doživeli u prošlosti.
Međutim, brojni stručnjaci u Velikoj Britaniji smatraju da korišćenje ovakvog leka pokreće brojna etička pitanja i misle da nas takva pilula može lišiti ljudskosti, a upozoravaju i da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nas brisanje negativnih sećanja u budućnosti može sprečiti da učimo na sopstvenim greškama.
Doktor Danijel Sokol sa Univerziteta „Sent Džordž" u Londonu smatra da brisanje sećanja nije isto što i operacija uklanjanja mladeža i da posledice mogu biti vrlo ozbiljne zbog ogromne veze koju naša ličnost ima sa sećanjem.
„Činjenica je da to u pojedinim slučajevima može dati dobre rezutate, ali pre nego što se odlučimo da obrišemo svoje sećanja, moramo razmisliti o svim stvarima na koje će to uticati i kako će se to kod pacijenta odraziti na komunikaciju sa drugim individuama i društvom u celini", izjavio je Sokol.
Holandski istraživači tvrde da su uspeli da izbrišu loša sećanja korišćenjem beta-blokatora, lekova koji se obično koriste kod pacijenata koji imaju problema sa srcem.
Eksperimenti sprovedeni na životinjama pokazali su da beta blokatori mogu da utiču na način na koji mozak stvara i prepravlja sećanja na stravična dešavanja.
U svom poslednjem eksperimentu doktor Merel Kind sa Univerziteta u Amsterdamu testirao je lek na 60 muškaraca i žena.
Njegov tim stvorio je stresna sećanja pokazujući ispitanicima sliku pauka dok su oni bili podvrgnuti blagim elektro šokovima.
Sledećeg dana ispitanici su podeljeni u dve grupe. Jedna grupa dobila je beta blokatore, dok je drugoj grupi dat plasebo pre nego što su im ponovo prikazane slike pauka.
Istraživači su merili broj i jačinu treptaja kod ispitanika dok su im prikazivane slike uz iznenadne glasne zvuke.
Brzo i snažno treptanje bilo je znak povećanog straha, dok je postepenije zatvaranje kapaka pokazivalo smirenost kod ispitanika.
Grupa kojoj su dati beta blokatori pokazala je mnogo manje stresno reagovanje na fotografije nego što je to bio slučaj sa osobama koje su se nalazile u drugoj grupi, stoji u izveštaju objavljenom u časopisu „Nejčer neurosajens".
Narednog dana, kada je prestalo dejstvo leka, svi ispitanici ponovo su podvrgnuti istom testu, a rezultati su bili identični – sugerišući istraživačima da je sećanje na slike pauka izbrisano iz memorije prve grupe.
Beta blokatori na ljude utiču tako što svaki put kada se prisetimo nekog stresnog događaja, oni šalju informaciju mozgu koja mu onemogućava da pristupi tom određenom sećanju.
U teoriji ovaj lek može pomoći ljudima da zaborave na stresne događaje iz prošlosti, ali i da pomogne mnogima da se reše brojnih fobija, poremećaja u ishrani i opsesija.
Doktor Kind smatra da će do masovne upotrebe ovog leka doći za nekoliko godina, ali da je trenutno prioritet njegovo testiranje na osobama koje zaista boluju od određenih fobija.
