Izvor: B92, 19.Jun.2014, 15:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pilotiranje - snagom misli

Ideja podseća na naučno-fantastične filmove: pilot upravlja avionom ili helikopterom - ali svojim mislima. Nedavno je upravo to pošlo za rukom naučnicima - u simulatoru letenja koji su adaptirali nemački inženjeri.

Foto: UK Ministry of Defence/Flickr.com

U nizu eksperimenata koje su organizovali inženjeri tehničkih univerziteta u Minhenu i Berlinu, pilotima je na glavama bila posebna kapa sa mnogo elektroda koje mere moždane talase i pretvaraju ih u digitalne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << instrukcije za upravljački mehanizam. Piloti su morali da zamišljaju kako upravljaju palicom - ali je to uspevalo sa zadivljujućom preciznošću: za vreme eksperimenata uspelo je čak i nekoliko bezbednih sletanja pri veoma lošoj vidljivosti. Iako je reč o temi koja je više nego atraktivna za medije, primena ove tehnologije neće biti moguća pre nego što prođe još nekoliko decenija - pa i tada će ona biti namenjena pre svega pilotima sa telesnim hendikepom, piše Dojče vele.

"Nezanimljivi" pripremni eksperimenti

Eksperimenti su izvedeni u okviru projekta Brejnflajt koji je osnovala Evropska unija. Izvodilo ih je ukupno pet grupa naučnika i inženjera koje su imale različite ciljeve i metode rada. "Mislim da je važno to što ova tehnologija može da se primenjuje u drugim oblastima, čak će sigurno i biti primenjena najpre u drugim oblastima", rekao je za DW Tim Frike, koordinator projekta. On je priznao da je saopštenje tima Brejnflajta za štampu namerno sročeno kao neki scenario naučne fantastike, jer je timu stalo da izazove interesovanje javnosti - priče iz laboratorije poput onih koje su prethodile eksperimentima obično ne izazivaju takvu pažnju.

Foto: Festival nauke/Flickr.com

Iako sada možda još nije dovoljno atraktivna za novinare, tehnologija koju su razvili Frike i njegove kolege ima veliki potencijal. Ona bi mogla umnogome da nam olakša rad sa računarom - on bi mogao da dobije pristup našim mislima i osećanjima pomoću specijalnog interfejsa. Za istraživača Torstena Candera, profesora Tehničkog univerziteta u Berlinu, to je i najvažniji aspekt ovog eksperimenta: "Mislim da ćemo moći da konstruišemo novi interfejs BCI (Brain-Computer-Interface) - on će moći da prepozna mnogo informacija koje potiču od korisnika kao što su boja glasa, gestovi ili mimika", kaže Cander, i dodaje: "Kada danas komuniciram sa računarskim sistemom, ja mu obično dajem direktne komande: ukucam nešto ili pomerim kurzor".

Računar koji stvarno razume korisnika

Računar ne registruje razočaranje korisnika kada nešto ne radi kako treba, kao ni nestrpljenje ako programu treba previše vremena da počne s radom - zasada. "Uz BCI, možemo da damo računaru informacije koje mu nedostaju", objašnjava Cander: "Računar će moći da proceni da li sam zauzet u nekom trenutku, da li sam zadovoljan situacijom, da li sam svestan problema." Ta tehnologija bi mogla da postane pametna verzija "Klipija", animirane spajalice Majkrosoftovog "ofis" paketa. "Klipi" se obično pojavljuje kada ne treba, a posle toga više neće da ode. Računar koji bi posedovao emocionalnu inteligenciju mogao bi da shvati kada je korisniku zaista potrebna pomoć - i samo tada pošalje Klipija na ekran.

Torsten Cander želi da rezultate svojih istraživanja primeni i u bolnicama. On trenutno radi na sistemu koji bi trebalo da pomogne hirurzima u operacionim salama na bazi BCI. Sistem bi mogao da prepoznaje psihičko stanje hirurga i obaveštava o tome njegove kolege. "Ako je hirurg zaista snažno koncentrisan na nešto, za vreme neke kompleksne operacije, to bi moglo da se pokaže crvenim svetlom koje bi kolege videle i tako znale da u tom trenutku ne treba ništa da ga pitaju", kaže Cander. Naravno da tehnika novog interfejsa može da nađe primenu i u raznim vrstama prevoznih sredstava - pa i automobilima.

Nastavak na B92...