Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet žena, pet istina
Ko vredi više
Selena Pjević, majka šestogodišnjeg Jovana, magistar filoloških nauka, prvi srednjoškolski profesor kineskog jezika u Srbiji i na teritoriji bivše SFRJ.
– Želja za uspehom u današnje vreme sve više utiče na to da se brkaju prioriteti. Na taj način se život svodi na materijalno: ko više, a ko manje daje. Ko manje, a ko više uzima. Tu se, nažalost, veoma često srozavamo na podelu ko više, a ko manje vredi, posebno kada je reč o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poređenju između muškaraca i žena. Da li će uspeti da ostvari svoj cilj, a da opet postane i ostane zadovoljna sobom. Ženi u Srbiji je, verujem, omogućeno da zarađuje kao muškarac. Ipak, ako to želi, ona mora da trpi odricanja kada je reč o porodici.
Kad se znao red
Anica Cvetković, majka troje dece, Snežane (50), Gradimira (38), Marice (35). Svi su uspešni poslovni ljudi.
– Meni je muž, kada govorimo o kućnim poslovima, pomogao samo iz zadovoljstva, onda kad je to želeo. Voleo je, recimo, da secka povrće u kuhinji. Znam da podela na "muške i ženske poslove" postoji i danas. Naravno, u našoj kući ja sam kuvala, prala, sređivala... Podizala sam i decu. Moj suprug je, zapravo, bio "gost u kući", jer je bio generalni direktor velikog preduzeća, pravi gospodin.
Kaže da je kao žena u potpunosti ostvarena, zadovoljna, a njena smirenost i staloženost pokreta govore da je zaista tako. Ona je svoje izbore napravila u skladu sa svojim patrijarhalnim vaspitanjem i prirodom i srećna je zbog toga.
– Imala sam dnevnu rutinu, da tako kažem, u kojoj sam uživala. Do 14 časova bih sve poslove završila, kuću izglancala i onda bih sela da vezem goblene ili štrikam. Kao žena sam ostvarena u potpunosti. Imala sam uspešan brak, odgajila dobru decu – veli Ankica.
Strah od strogog tate
Jovanka Pavlović, majka dvadesetdevetogodišnje Katarine, kozmetolog, žena pod čijim rukama su u toku četiri decenije brojne dame svakodnevno ulepšavale svoje lice, kožu. Postoji verovanje da o muškim tajnama brice znaju najviše. Da li o ženskim najviše znaju kozmetičarke?
– Mislim da su dame iz moje generacije digle ruke od postavljanja pitanja o ravnopravnosti žena. To je borba sa vetrenjačama. Naravno, muškarci ne učestvuju ravnopravno u podizanju dece. Oni imaju svoj hobi, bave se sportom, igraju fudbal, tenis... Žena ostaje kod kuće da pegla, kuva i brine o deci. Očevi imaju tu ulogu "sive eminencije" kad je reč o vaspitavanju dece. Kad dete pogreši, žena zapreti: "Kazaću tati." Kad treba doneti odluku o kupovini neke vrednije stvari za dete, žena napomene: "Pitaćemo tatu šta misli o tome." Kad je dete neposlušno, majka upozori: "Doći će tata uskoro."
S druge strane, ako se dete razboli, ako se povredi, ako je gladno, žedno ili ga treba okupati – tu je majka. Za sve "sitnice" uvek je tu žena. A sitnice čine 90 odsto života... – zaključuje Jovanka.
Moderna devojka
Ana Popović, iako je mlada, ima četrnaestogodišnju ćerku Jelenu. Završila je Srednju poljoprivrednu školu u Barajevu.
Novinar "Politike" razgovarao je sa Anom u jednom od poznatih kafića u Ulici Strahinića bana.
– Žene u Srbiji danas nemaju zavidan položaj, ali im nije ni mnogo loše. Trebalo bi da se više i odlučnije borimo za svoja prava. Ipak, verujem da je sve stvar stava i principa. Kako se postaviš, tako ćeš i "proći" – smatra Ana.
Zgodna, plava, komunikativna.
– Škola i obrazovanje jesu donekle važni, ali daleko od toga da su najvažniji. Značajno je, pre svega, gde se krećeš, koga poznaješ, kakvom društvu pripadaš. Što je društvo šarenije, to bolje – kaže i dodaje: – Ne verujem da su muškarci umešniji i veštiji od žena, osim možda kada bi trebalo tegliti vreće, džakove i kopati kanale. S druge strane, i mi žene smo veštice, jer hoćemo da "lovimo u mutnom". To je fazon današnjih "sponzoruša u pokušaju". Gledaju kako se koja obukla, pa i one hoće da izgledaju tako. Ipak, ne može svako da nosi izazovnu garderobu. Mislim može, ali ne može ona svakome lepo da stoji.
Priča se, prema Aninom mišljenju, svodi na to da je od obrazovanja i znanja za ženu važnija snalažljivost. Snalažljivost koja, kako kaže, "može mnogo da košta"...
Žena koja je dobila bitku
M. P. (29), osnovnu školu završila je u naselju nadomak Beograda. Žrtva je porodičnog nasilja. Nema dece. Od muža je pobegla. Skrušena i tiha. Pogled joj luta, a reči zvone prazno poput pećine.
– Muškarci i žene su odvajkada "zaraćene strane". Nema u tom odnosu ni govora o ravnopravnosti, nema tu istinskih kompromisa. Postoje samo "primirja u toku rata", do konačne pobede jednog partnera. Po pravilu onog fizički jačeg.
Od ženske ravnopravnosti na svojoj koži nije osetila ništa, možda samo ponekad pravo da od muža dobije osmeh, kad je trezan. Jednom u tri meseca. Upoznala je, s druge strane, veoma dobro i čvrstu pesnicu i tvrd zid. O kakvoj podeli na muške i ženske poslove M. P. može da govori?
Uzdahnula je, razmrdala se, kao da je sa sebe želela da strese teret prošlosti. Verovatno je nešto slično učinila kad je odlučila da pobegne. Dramatičnost ovog trenutka bila je manja ali značajna. Osnažila ju je rečima:
– Volela bih da vidim tog muškarca koji bi na mom mestu bio onoliko hrabar koliko sam to bila ja. Koji "delija" bi s mojih pedeset kilograma, izmučen, pretučen, nesiguran, pobegao sa mesta koje je njegov jedini dom?
[objavljeno: ]
