Izvor: BKTV News, 09.Jun.2017, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet činjenica za današnji dan, 9. jun
Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji su obeležili današnji dan.
1. Samoubistvo Nerona
Godine 68. rimski car Neron (Klaudije Cezar Avgust Germanik) jedan od najkontroverznijih vladara u istoriji Rimskog carstva, ubio se, prestravljen pobunom pretorijanske garde i erupcijom nezadovoljstva. Na presto ga je 54. dovela majka Julija Agripina Mlađa, koja je prethodno otrovala cara Klaudija, čija je bila četvrta žena. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Sužavao je ovlašćenja Senata i vladao brutalno, uklonivši niz uglednih Rimljana, kojima je konfiskovao imovinu. Pogubio je čak i majku i vaspitača, filozofa Seneku. Bolesno ambiciozan, podražavajući Aleksandra Velikog, vodio je skupe ratove i uzalud pokušavao da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju. Trošio je ogromna sredstva na cirkuske igre (što je bio način za zabavu svetine u Rimu). Uobražavajući da je veliki umetnik, pojavljivao se u pozorištu i cirkuskoj areni kao glumac, pevač, svirač (što je bio skandal pošto su to bila robovska zanimanja) i učesnik u trci dvokolica. Povećanjem poreza izazvao je niz ustanaka u Britaniji, Španiji, Galiji i Judeji. Nezadovoljstvo, pojačano posle požara koji je 64. uništio veliki deo Rima, glasine da je zapalio prestonicu, kako bi izgradio novi Rim, i učestale pobune u vojsci, na kraju su ga koštale i vlasti i glave.
2. Rođen "otac železnice"
Na današnji dan 1781. godine rođen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson "otac železnice", koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Projektovao je 1825. prvu javnu železničku prugu Stokton-Darlington i uveo čelične šine umesto drvenih, a 1829. izgradio i prugu Liverpul-Mančester, na kojoj je njegova lokomotiva "Rokit" postigla tada rekordnu brzinu od 56 kilometara na čas. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.
3. Završen Bečki kongres
Godine 1815. završen je Bečki kongres, koji je zasedao od septembra 1814, kad su ga sazvale velike sile posle prvog pada francuskog cara Napoleona I. Predstavnici malih zemalja pozvani su samo da potpišu "Završni akt", diktat "Komisije četvorice" - Rusije, Britanije, Austrije i Pruske. Britaniji su pripali prekomorski posedi osvojeni u ratu s Napoleonom - Malta i Jonska ostrva u Evropi, kao i Cejlon u Aziji, Gvajana u Južnoj Americi, Kepland u Africi. Rusiji je priznato prisajedinjenje Finske i Besarabije, a dobila je i najveći deo Velikog Varšavskog vojvodstva (Poljska). Austrija se odrekla Belgije (Austrijska Nizozemska), ali je pripojila Veneciju sa svim njenim posedima i Dubrovnik (Napoleon je Dubrovačku republiku ukinuo 1808.), kao i Lombardiju u Sev. Italiji. Pruska je dobila delove Saksonije, Prednju Pomeraniju, Poznanj, Dancig (sadašnji Gdanjsk) i posede na Rajni. Francuska je svedena na granice pre revolucije, a 360 nemačkih državica prekrojeno je u 35 monarhija i četiri slobodna grada, čime je osnovan Nemački Savez. Švedska i Norveška (do Napoleona danska krunska zemlja) spojene su u jednu državu, današnja Belgija, Holandija i Luksemburg u Kraljevinu Nizozemsku, a Švajcarskoj je garantovan neutralni status. Srpski izaslanik prota Mateja Nenadović pokušao je da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje posle sloma Prvog srpskog ustanka, ali nije uspeo, jer su velike sile smatrale Tursku legitimnim posednikom Balkana, a Srbe buntovnicima.
4. Rođen Petar I Aleksejevič Romanov
Godine 1672. rođen je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov, poznat kao Petar Veliki. Učinio je rusku državu svetskom silom prvog reda. Proglašen je carem kao dete 1682. a vlast je preuzeo 1689. uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Zapadnu Evropu je proputovao 1697. i 1698. Sproveo je dalekosežne reforme, izvodeći Rusiju iz zaostalosti. Umesto stare vojske - strelaca, čiju je pobunu ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku. Izgradio je snažnu flotu, osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar, pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture. Reorganizovao je državnu upravu i uveo je novu admistrativnu podelu Rusije na gubernije. Bio je uspešan ratni zapovednik, dva puta je s uspehom ratovao protiv Turske, porazio je Švedsku koja je tada važila za vojnu silu prvog reda. Mirom u Ništadu 1721. osigurao je izlaz Rusije na Baltičko more, gde je na obali Ingermanlanda, na ušću Neve 1703. podigao novu prestonicu Sankt Peterburg (Srbi su taj grad tradicionalno nazivali Petrograd). Pobedom nad Persijom obezbedio je izlaz na zapadne i južne obale Kaspijskog mora.
5.Otkriven spomenik Dositeju Obradoviću
Godine 1914. u Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde je i sada.
