Izvor: BKTV News, 06.Jan.2017, 08:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet činjenica za današnji dan, 6. januar
Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji obeležavaju današnji dan.
1. Danas se proslavlja Badnji dan
Današnji dan, uoči Božića, zove se Badnji dan, a noć koja sledi Badnje veče, zbog toga što se toga dana i te večeri bdeniše, tj. bdije, i sa nestrpljenjem očekuje najsvečaniji momenat u istoriji roda ljudskog - Rođenje Bogodeteta Isusa Hrista. Zbog toga se i vidljivi simbol Njegov, koji sa naročitim obredom >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << unosimo u domove svoje, zove Badnjak. Badnjak (mlad cerić ili hrastić) simbolički predstavlja Isusa Hrista koji je raskinuo lance ropstva grehu i preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, vrlini, prema Bogu, kao što i mlad cerić, tj. hrastić, razbuktava vatru na ognjištu i jarkim plamenom osvetljava sve kutove domova naših. U našem narodu razvio se čitav kult vezan kako za Badnjak, tako i za Badnje veče. Na Badnji dan izjutra, domaćin kuće odlazi u šumu i kad nađe cerić ili hrastić pogodan za Badnjak, najpre izgovori kratku molitvu, a potom ga u tri maha iseče tako da padne na istočnu stranu, jer odatle Gospod dolazi. Do noći Badnjak stoji pred kućom. Tek uveče, badnjačar ga svečano unosi u kuću kada pozdravlja ukućane rečima: "Dobro veče i srećno vam Badnje veče", na šta ovi odgovaraju: "Bog ti dobra dao i sreće imao". Zatim iz sita posipa Badnjak žitom, premazuje ga medom i preliva vinom, a potom uzima kadionicu i okadi najpre ikonu domaće slave, a potom i sve prostorije, da sve zamiriše na tamjan i izmirnu. U svakoj sobi pospe slamu i zvečeći novac (simbolika ovog dela običaja vezuje se za trenutak kada je Hristos po rođenju položen u jasle na slamu i kada su ga mudraci istočni, pošto su došli da mu se poklone, darivali zlatom, smirnom i tamjanom), a u sobu gde stoji ikona baci po tri oraha u sva četiri ćoška (orasi predstavljaju Svetu trojicu koja vlada vasionim svetom od istoka do zapada i od severa do juga). U gradu se zavežljajčić slame sa drenovim prutićem obično stavi ispod stola na kom je pripremljena badnja večera. Dok se sve ovo čini, obično se poje Roždestvo tvoje Hristovo, badnjačar kvoče, a deca pijuču. Kada se po svim prostorijama pospe slama, badnjačar stavlja Badnjak na vatru da pregori. Ovaj deo običaja danas se u promenjenim uslovima života retko gde izvodi kako treba. Obično se otkine grančica Badnjaka koji se stavi da pregori na sveći. Badnjačka večera koja sledi mnogovrsna je i obilna, ali strogo posna. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće, nego se ponešto ostavlja preko noći na onom mestu na kojem se večeralo.
2. Krunisan Stefan Dečanski Nemanjić
Na današnji dan 1322. godine spski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina, krunisan je u manastiru Žiča. Tokom vladavine do 1331, pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Romeja (Vizantija) protiv Raške sklopile vojni savez, ne čekajući napad potukao je Bugare kod Velbužda i osigurao prevlast nad Makedonijom, čime je srpska država postala najmoćnija na Balkanu. U spomen na tu bitku u Metohiji podigao je manastir Dečani, po kojem je nazvan Dečanski.
3. Preminuo Teodor Ruzvelt, jedan od predsednika SAD-a
Godine 1919. preminuo je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD, čija je politika stvorila svetsku silu od SAD. Dužnost šefa države preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio 1906. Nobelovu nagradu za mir.
4. Rođen Dušan Popović
Na današnji dan 1885. godine rođen je srpski teoretičar socijalizma Dušan Popović, jedan od pokretača radničkog pokreta u Srbiji i sekretar Srpske socijaldemokratske partije. S Dimitrijem Tucovićem pokrenuo je časopis "Borba". Prevodio je Karla Marksa, Augusta Bebela, Karla Kauckog. Umro je u Londonu 1919, a njegovi posmrtni ostaci preneseni su u otadžbinu 1959.
5. Bitka kod Mojkovca
Godine 1916. kod Mojkovca, na desnoj obali reke Tare, u Prvom svetskom ratu počela je petodnevna bitka Prve sandžačke divizije (6.500 boraca) crnogorske "Sandžačke vojske" i austrougarske 53. i 62. divizije (oko 20.000 vojnika). U vreme povlačenja srpske vojske pravcem Andrijevica-Podgorica-Skadar, Crnogorci su neviđenom hrabrošću, pod komandom načelnika štaba crnogorske Vrhovne komande divizijara Janka Vukotića, odbacili trostruko jačeg neprijatelja i Srbijancima omogućili prolaz do albanskog primorja.
