Izvor: BKTV News, 02.Avg.2017, 07:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet činjenica za današnji dan, 2. avgust
Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji su obeležili današnji dan.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju svetog Iliju, a o jednom od najvećih srpskih svetaca, običajima i verovanjima više pročitajte u našem tekstu posvećenom Ilindanu.
1. Ubijen Divlji Bil Hikok
Bio je čuveni kockar i šerif, koji je bio jednako dobar u kartama kao i u potezanju pištolja. Bio je izviđač u Građanskom >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Ratu, a kasnije i šerif u Kanzasu. Poznat je bio na celom Divljem Zapadu, ali ga je ta reputacija dosta koštala, te je bio umešan u neke od najvećih oružanih obračuna tog vremena. Ubijen je u kockarskom salonu, igrajući poker. Legenda kaže da je u ruci imao par kečeva i par osmica AA88, te se zbog toga u Texas Holdem-u A8 naziva ruka mrtvog čoveka (dead men’s hand) . Kad god je igrao karte sedeo je leđima okrenut ka zidu, da ga ne bi upucali sa leđa. Njegova zabrinutost je bila opravdana, jer ga je Džek Mek Kol upucao upravo u leđa.
2. Počeo Ilindenski ustanak
Kruševska Republika je bila kratkotrajna samoproglašena i međunarodno nepriznata balkanska republika, koja je egzistirala samo 13 dana u augustu 1903. Bez obzira na njenu kratku istoriju, ona i danas ima veliki značaj za makedonski narod. Uspomena na nju i na Ilindanski ustanak - najveći je makedonski nacionalni praznik Ilinden koji se obeležava 2. augusta u Kruševu, koji je bio sedište Republike - i njene privremene vlade.
3. Preminuo Aleksandar Graham Bel
Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio je u SAD i bavio se lečenjem gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen, pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se isključivo bavio starim poslom - lečenjem gluvih. Umro je 1922. godine.
4 .U San Francisku umro Voren G. Harding
Rodio se u familiji seoskog učitelja dr. Džordža Hardinga u Ohaju. Kada je Voren bio tinejdžer, otac mu se preselio u grad Kaledoniju, gdje je kupio lokalni nedeljni list Argus. Mladi Harding je učestvovao u njegovom izlaženju, stekavši vredno iskustvo koje će mu služiti u daljoj karijeri. Dok je pohađao koledž, Harding je radio u listu Union Register u Mount Giledu. Nakon diplome se preselio u grad Marion, gde je s ušteđenih 300 dolara kupio slabo prodavan dnevni list "Marion Daily Star". Harding je izmenio njegovu uređivačku politiku u korist Republikanske stranke, čime je stekao veliki broj čitalaca, ali i neprijateljstvo lokalnih, pretežno demokratskih političara. Preminuo je 1923. godine.
5. Preminuo Pol von Hindenburg
Bio je nemački feldmaršal i drugi predsednik Vajmarske republike. Rođen je u Poznanju, u današnjoj Poljskoj, a školovao se na vojnoj školi u Berlinu. Stupio je u prusku armiju 1866. godine. Od proglašenja drugog nemačkog carstva 1871. godine bio je oficir njegove armije tokom 40 godina. Godine 1905. postao je general, a 1911. se povukao iz aktivne službe. Izbijanjem Prvog svetskog rata Hindenburg se aktivirao i prihvatio komandu nad VIII armijom (ruski front). Posle pobede kod Tanenberga promovisan je u maršala i 1916. godine imenovan je za načelnika generalštaba. Posle rata, 1919. godine, po drugi put je penzionisan. Na izborima za predsednika republike 1925. godine kandidovao se kao predstavnik junkera i pruske zemljišne aristokratije i pobedio. Uspeh je ponovio i na sledećim izborima 1932. godine, na kojima mu je glavni protivkandidat bio Adolf Hitler. Međutim, manje od godinu dana kasnije (30. januara 1933), bio je prinuđen da mandat za sastav nove vlade poveri vođi nacionasocijalista. Ubrzo je Hitler uspostavio punu kontrolu nad Rajhstagom, koji mu je 24. marta 1933. poverio diktatorska ovlašćenja, tako da je ostareli maršal samo figurirao na vlasti do smrti godinu dana kasnije.
