Izvor: BKTV News, 17.Jul.2017, 07:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet činjenica za današnji dan, 17. jul

Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije događaje i činjenice koje obeležavaju današnji dan.

1. Ubijen ruski car Romanov

Godine 1762. ubijen je ruski car Petar III Fjodorovič Romanov,  koji je vladao samo nekoliko meseci. Bio je na prestolu od 5.  januara 1762. do 9. jula iste godine, kad je zbačen. Otrovan je  prema nalogu supruge, kasnije carice Katarine Velike. Dvorskom  prevratu je prethodilo nezadovoljstvo labilnim Petrom III, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News <<  je kulminiralo sramnim okončanjem sedmogodišnjeg rata s Pruskom,  kad je pruski uticaj postao presudan u ruskoj politici. Zaverenici  su pridobili carsku gardu, Senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne  crkve i prisilili cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i ubili.

2. Beg iz beogradske tvrđave

Na današnji dan 1804. godine iz beogradske tvrđave su niz Dunav pobegle starešine  turskih Janičara, dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed  Fočih, koji su prethodno tokom seče knezova poubijali najviđenije  i najuglednije srpske prvake, što je bio neposredan povod Prvog  srpskog ustanka. Namera im je bila da se dočepaju Vidina u današnjoj Bugarskoj, ali ih je pohvatao Milenko Stojković, jedan od vođa Prvog  srpskog ustanka.

3. Počeo Španski građanski rat

U noći između 17. i 18. jula 1936. godine u mnogim gradovima Španije, španskom Maroku, kao i na Kanarskim ostrvima izbila je fašistička pobuna. Vojno-fašistički krugovi zemlje, pod rukovodstvom generala Franka poveli su oružanu borbu protiv vlade Narodnog fronta, koji je, pet meseci ranije, na slobodnim izborima odneo veliku pobedu. Građanski rat u Španiji je počeo kao kontrarevolucionarna pobuna, a ubrzo se pretvorio u rat za nacionalnu nezavisnost Španije. Španskom narodu najveću pomoć pružili su dobrovoljci, koji su stizali iz svih krajeva sveta. Među njima se nalazilo i 1200 dobrovoljaca iz Jugoslavije. Međutim, sve to nije bilo dovoljno. Posle trogodišnjeg krvavog rata, teških razaranja i brojnih žrtava, republikanska vojska je pobđena i zavedena je diktatura na čelu sa generalom Fransiskom Frankom.

4. Preminula čuvena američka džez i bluz pevačica Bili Holidej

Bili Holidej je rođena 7. aprila 1915. godine. Njena majka Sejdi Fegan imala je samo 13 godina kada ju je rodila, a otac 15. Dala joj je ime Eleonora Holidej. Kako nije htela da je ostavi u prihvatilištu, izbačena je iz kuće i prinuđena da sama izdržava svoju ćerku i sebe. Zbog mukotrpnog rada, često je ostavljala malu Bili rođacima, koji se i nisu pokazali kao preterano sposobni i voljni da o njoj brinu. Iako nikada nije vežbala pevanje, Bili je ubrzo postala deo džez scene. Išla je od kluba do kluba i pevala za bakšiš. Nekada je to bilo uz pratnju klavira, a nekada je pevala uz razne bendove. U osamnaestoj godini, kada je stekla neko muzičko iskustvo, primetio ju je lovac na talente Džon Hamond. On joj omogućava da snimi prve ploče, ali uspeh dolazi tek kasnih tridesetih. Godine 1935. njena karijera kreće uzlaznom putanjom, kada snima pesme koje postaju veliki hitovi kao što su What a Little Moonlight Can Do i Miss Brown to You. Do 1950. počela je sve dublje da tone u alkohol i da se odaje porocima, što joj je narušilo zdravlje. Sve to je uticalo i na njen glas, koji je postajao sve grublji. Tokom 1952. udaje se za Luisa Mekeja, mafijaša i dilera droge. On je, kao i mnogi pre njega, bio nasilan, ali je pokušao da je odvikne od narkotika. Poslednji nastup imala je 25. maja 1959. godine u Njujorku, a ubrzo posle njega završava u bolnici zbog problema sa jetrom i srcem. Policajci su non-stop bili ispred njene sobe jer je ponovo uhapšena zbog posedovanja narkotika. Bila je toliki zavisnik da je policija morala da joj oduzima drogu dok je bila na samrti. Tako je bilo sve dok nije umrla od ciroze jetre 17. jula 1959. godine. Imala je 44 godine. Njen imetak u trenutku smrti bio je 750 dolara i 70 centi.

5. Uspostavljen prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine

Na konferenciji UN-a u Rimu 1998. godine, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljen prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.

Nastavak na BKTV News...