Izvor: BKTV News, 12.Mar.2017, 10:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet činjenica za današnji dan, 12. mart

Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji su obeležili današnji dan u prošlosti.

1. Rođen Stepa Stepanović

Godine 1856. rođen je srpski vojvoda Stepan-Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Rođen je u Kumodražu kod Beograda. U Cerskoj bici u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu sa Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885, a potom je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. postao je ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, zatim je krajem 1912. i početkom 1913. učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu s Drugom armijom odbranio je prilaz Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke u septembru 1914. njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. U Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile su teške borbe na području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da sa juga obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale su u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916. uspeo je da sa Drugom armijom, u sadejstvu sa Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

2. Skinuta zabrana sa pravopisa Vuka Karadžića

Na današnji dan 1868. godine sa pravopisa Vuka Karadžića skinuta je zabrana. Rešenje o tome je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića potpisao ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Konačnu pobedu svog pravopisa Karadžić nije doživeo.

3. Rođen pisac Vladislav Petković Dis

Na današnji dan 1880. godine rođen srpski pisac Vladislav Petković Dis, uz Simu Pandurovića i Milana Rakića najznačajniji pesnik srpske moderne s početka XX veka. Na povratku iz Francuske 1917, gde je izbegao u vreme Prvog svetskog rata, Dis se utopio kod Krfa kada je nemačka podmornica torpedovala brod na kojem je bio. Objavio dve zbirke pesama, "Utopljene duše" i "Mi čekamo cara".

4. Kralj Petar I potpisao ukaz o univerzitetu

Na današnji dan 1905. godine  Kralj Petar I potpisao je ukaz o univerzitetu, čime je Velika škola preimenovana u "Univerzitet u Beogradu". Univerzitetu je Narodna Skupština Kraljevine Srbije osigurala visok stepen autonomije. Određeno je da rektora, obavezno redovnog profesora Univerziteta, bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo "prima k znanju". Naučna sloboda zajamčena je odredbom da nijedan profesor nije mogao biti otpušten zbog naučnih ili političkih uverenja. Posle Prvog svetskog rata pored Univerzitetskog saveta ustanovljeno je i Univerzitetsko veće i ni u jednom telu nije bilo ljudi van Univerziteta. Prva škola univerzitetskog ranga u Srbiji osnovana je 1808. odlukom vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, ali je ugašena propašću  ustanka 1813. Naredbom knjaza Miloša Obrenovića obnovljena je  1830, a 1833. premeštena je u Kragujevac, gde je od 1838. radila  pod nazivom Licej (Liceum) ili Veliko učilište. Licej je 1841. vraćen u Beograd i 1863. ukazom kneza Mihaila Obrenovića  preimenovan u Velika škola.

5. Preminuo Mihajlo Pupin

Godine 1935. godine preminuo je srpski fizičar, elektroinženjer i pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najvećim otkrićem – samoindukcionim kalemovima (“Pupinovi kalemovi”) omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takođe je otkrio sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu “Immigrant to Inventor”, na srpski prevedenu pod naslovom “Od pašnjaka do naučenjaka”, 1924. dobio je Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta. Pupin je bio čovek izrazitog srpskog patriotskog naboja, pomagao je razne patriotske akcije, humana društva, i u zemlji i u emigraciji. Kao čovek izuzetnog društvenog ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je pomogao srpskoj vladi prilikom određivanja konačnih granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Nastavak na BKTV News...